Nova pravila za sistem “e-Bolovanje Poslodavac“ u Srbiji na snazi su od 8. avgusta 2026. godine, a jedna od najvažnijih novina odnosi se na zaštitu zdravstvenih podataka zaposlenih. Poslodavac nema automatski pristup podatku o dijagnozi zaposlenog, dok se razmena dokumentacije i obračun naknade obavljaju elektronski.
Koliko iznosi naknada za bolovanje?
Visina naknade zavisi od razloga zbog kojeg je zaposleni privremeno sprečen za rad…
- Bolest ili povreda van rada: 65 odsto osnovice;
- Povreda na radu ili profesionalna bolest: 100 odsto;
- Dobrovoljno davanje tkiva ili organa: 100 odsto;
- Bolovanje zbog komplikacija u trudnoći: 100 odsto.
Osnov za naknadu zarade utvrđuje se prema prosečnoj zaradi osiguranika u periodu koji propisuje zakon.
Ko isplaćuje bolovanje?
Za prvih 30 dana naknadu isplaćuje poslodavac. Od 31. dana naknada se obezbeđuje na teret sredstava zdravstvenog osiguranja, odnosno RFZO, osim u slučajevima kada zakon predviđa drugačije.
Kod povrede na radu ili profesionalne bolesti poslodavac isplaćuje naknadu tokom celog perioda, uz pravo na refundaciju od RFZO za period posle 30. dana.
Kod bolovanja zbog komplikacija u trudnoći naknada iznosi 100 odsto osnovice. Nakon 30. dana RFZO obezbeđuje deo sredstava, dok se razlika do punog iznosa finansira iz budžeta Republike Srbije.
Minimalna i maksimalna naknada
Naknada ne može biti niža od minimalne zarade. Za naknadu koju obezbeđuje RFZO postoji i maksimalni osnov.
Za 2026. godinu najviša mesečna osnovica doprinosa iznosi 732.820 dinara, pa maksimalna naknada za redovno bolovanje po stopi od 65 odsto iznosi 476.333 dinara mesečno.
Ko ima pravo na naknadu?
Pravo na naknadu zarade tokom privremene sprečenosti za rad imaju zaposleni, preduzetnici koji obavljaju samostalnu delatnost, kao i sveštenici i verski službenici koji su obavezno osigurani.
Ako bolovanje traje duže od šest meseci, odnosno ukupno 12 meseci sa prekidima tokom prethodnih 18 meseci, nadležna lekarska komisija može osiguranika uputiti na procenu radne sposobnosti. Tokom tog postupka naknada se isplaćuje na teret penzijskog i invalidskog osiguranja.
A bolovanje u inostranstvu?
Ako privremena sprečenost za rad nastane tokom boravka u inostranstvu, postupak zavisi od toga da li Srbija sa tom državom ima sporazum o socijalnom osiguranju.
U državama sa kojima sporazum postoji, postupak se sprovodi u skladu sa njegovim odredbama. Ako sporazum ne postoji, opravdanost bolovanja procenjuje lekarska komisija filijale RFZO.
Šta donosi “e-Bolovanje Poslodavac”?
Novi sistem omogućava elektronsku razmenu podataka i dokumentacije između lekara, poslodavaca i RFZO-a. Uveden je i status “zahtevano izjašnjenje lekara“, koji omogućava praćenje predmeta.
Podaci o dijagnozi nisu automatski dostupni poslodavcu i mogu biti dostavljeni samo na zahtev zaposlenog, uz propisane mere zaštite.
Zahtevi za obračun naknade i prateća dokumentacija čuvaju se 90 dana, dok se podaci o korisničkim nalozima i sistemski zapisi čuvaju 10 godina od deaktivacije naloga.
Cilj sistema je da se smanji papirna dokumentacija i ubrza komunikacija između zdravstvenog sistema i poslodavaca.
