Socijalni fondovi Nemačke pod pritiskom: Rastu rashodi i manjak novca

Nemačka savezna služba za zapošljavanje mogla bi ove godine da zatreba do devet milijardi evra državnih zajmova zbog visoke nezaposlenosti i povećanih troškova naknada. Ministarstvo finansija planira dodatnih nešto više od pet milijardi evra, uz gotovo četiri milijarde već predviđene pomoći, prenosi Rojters. Podaci ukazuju na ozbiljan finansijski pritisak, ali ne predstavljaju potvrdu da je nemački socijalni sistem bankrotirao.

Vlada je prilikom planiranja budžeta računala na oporavak tržišta rada koji je izostao. Posledica su veći izdaci za nezaposlene i potreba za dodatnim zaduživanjem. Procenjeni obim potrebnih zajmova sada je oko 600 miliona evra veći nego u junu. Služba se najvećim delom finansira iz doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti, koji iznose 2,6 odsto bruto zarade.

Problem se ne završava ovogodišnjim pokrivanjem manjka. Savezna služba je još u junu upozorila da bi njena dugovanja državi do kraja 2030. mogla da dostignu približno 23 milijarde evra. Zajmovi omogućavaju nastavak finansiranja obaveza, ali ostavljaju teret koji će morati da bude vraćen iz budućih viškova prihoda.

Pod pritiskom je i zakonsko penzijsko osiguranje. Bundesbanka je u avgustovskoj proceni za 2026. očekivala deficit od oko 11 milijardi evra, uz smanjivanje rezervi. To, međutim, treba razlikovati od zajma službi za zapošljavanje: reč je o zasebnim sistemima, sa različitim izvorima finansiranja i obavezama.

Državni zajmovi trenutno ublažavaju potrebu za povećanjem doprinosa za nezaposlenost. Bundesbanka upozorava da bi, ukoliko se pokaže da manjak nije samo posledica privrednog usporavanja već trajnijeg nesklada prihoda i rashoda, povećanje stope doprinosa moglo da postane neophodno. Za zaposlene i poslodavce zato ostaje otvoreno pitanje budućeg opterećenja zarada.