Evropska komisija svrstala je Hrvatsku među države članice Evropske unije koje se suočavaju sa ozbiljnom migracionom situacijom usled kumulativnog pritiska tokom prethodnih godina. Najnovija procena Brisela pokazuje da upravljanje migracijama ostaje izazov za zemlje na spoljnim granicama Unije, ali i za evropski mehanizam raspodele odgovornosti.
Prema izveštaju objavljenom 6. novembra, Hrvatska je u grupi sa Bugarskom, Češkom, Estonijom, Austrijom i Poljskom. Te države mogu da zatraže potpuno ili delimično smanjenje svojih obaveza u evropskom mehanizmu solidarnosti za 2027. godinu. Mogućnost podnošenja zahteva, međutim, nije isto što i automatsko odobrenje izuzeća.
Kako prenosi Euronews Srbija, znatan deo registrovanih dolazaka duž zapadnobalkanske migracione rute prolazi preko Hrvatske. Takav geografski položaj povećava pritisak na graničnu kontrolu, policiju, sistem azila i prihvatne kapacitete.
Najnovija procena Komisije ponovo otvara pitanje sposobnosti evropske migracione politike da ravnomerno raspodeli obaveze. Zemlje na ključnim migracionim pravcima neposredno se suočavaju sa operativnim izazovima, dok se na nivou EU odlučuje o finansiranju, zaštiti tražilaca azila i drugim vidovima međusobne solidarnosti.
Komisija je i druge članice označila kao izložene naročitom pritisku ili riziku od njegovog daljeg povećanja. Konačan obim obaveza i mogućih olakšica za 2027. godinu zavisi od daljih odluka nadležnih evropskih institucija.
Za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, razvoj situacije ima poseban značaj zbog položaja regiona na migracionoj ruti prema zapadnoj Evropi. Zaštita granica, međunarodne obaveze i kapaciteti pojedinačnih država zahtevaju usklađen i predvidiv odgovor.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
