1. Unutrašnja politika i koncept države
Savez vojvođanskih Mađara je snaga koja okuplja i ujedinjuje vođena načelom da se prosperitet naše zajednice može braniti samo snagom zajedništva. Solidarna zajednica meru svog uspeha traži u poštovanju svakog svog pripadnika i u obezbeđivanju konkurentnih plata. Prava mera naše zajedničke snage jeste pojedinac koji živi život dostojan čoveka. Mera zajedničkog uspeha naše zajednice je sposobnost da odgovornom politikom zadržimo vredne, talentovane, stručne ljude, a na korist zajednice i radost njihovih porodica.
U svom političkom delovanju se zalažemo za kulturu kompromisa uz poštovanje reda, pristojnosti i uljudnosti, uz punu svest da bez snažnih institucija nema ni snažne političke zajednice i da je samo kroz institucije moguće učestvovati u kreiranju politike i donošenju političkih odluka.
Poverenje u državu, njene institucije i politiku se ne može zahtevati, već se mora zaslužiti. Ono se gradi vladavinom prava, predvidivim i pouzdanim institucijama i mogućnošću građanina da utiče na odluke koje određuju njegov svakodnevni život. Građanin za nas nije samo birač koji jednom u nekoliko godina daje svoj glas, već učesnik političke zajednice i između dva izborna ciklusa. Snažne lokalne samouprave, institucije manjinske samouprave, javni dijalog i neposredna odgovornost izabranih predstavnika prema građanima predstavljaju način da se političko učešće ne završi na dan izbora.
Naša politička filozofija zasnovana je na ravnoteži između slobode i odgovornosti, hrišćanskim vrednostima i politici zdravog razuma. Verujemo u tradicionalne vrednosti – porodicu, rad i veru – ali sa istom odlučnošću tvrdimo da je zalog naše budućnosti pripadnost evropskom političkom, ekonomskom i bezbednosnom prostoru. Evropa za nas nije samo birokratski centar, već naše kulturno nasleđe sa hrišćanskim korenima, prostor kojem istorijski i vrednosno pripadamo i okvir dugoročne stabilnosti i bezbednosti.
Država nije aparat represije, ali nije ni daleki, bezlični pružalac usluga. Država je čuvar opšteg dobra, čiji je primarni zadatak da pruži okvir i bezbednost. Cilj države je uspostavljanje ravnoteže, ali to mora počivati na čvrstim temeljima. Ne može postojati sloboda pojedinca bez zakonitog poretka i vladavine prava. Ujedno, društvena pravda za nas ne znači socijalnu pomoć, već stvaranje jednakih šansi: fer tržišnu utakmicu, kvalitetno obrazovanje i podršku porodicama. U manjinskom kontekstu, država mora garantovati i zaštitu kolektivnog identiteta.
2. Ekonomska politika kao raspodela pravde
Merilo privrednog razvoja nije samo broj investicija, već i otvaranje sigurnih i adekvatno plaćenih radnih mesta i da li mladi vide svoju profesionalnu budućnost u svojoj domovini.
Mikro, mala i srednja preduzeća čine ekonomsku osnovu naših naselja. Naš cilj je da gradimo privredu sa većom dodatom vrednošću, inovativnu i ukorenjenu u lokalnoj sredini, uz dostojanstven rad i zarade koje omogućavaju kvalitetan život u Vojvodini.
Naša zajednica stari i sve je više starijih ljudi koji žive sami. Briga porodice je nezamenljiva, ali porodice ne smemo ostaviti same: potrebne su dostupne socijalne i zdravstvene usluge, kao i usluge podrške u zajednici.
Za nas je ekonomija zaista mnogo više od puke statistike, rasta BDP-a ili hladne računice profita. Suština ekonomske politike jeste obezbeđivanje materijalnih osnova za slobodan, dostojanstven život i opstanak zajednice. Ekonomija mora služiti čoveku i opštem dobru. Vojvođanski Mađari imaju svoju Strategiju ekonomskog razvoja. Ne verujemo u ekonomski model koji je orijentisan isključivo na izvoz i koji se oslanja samo na strane multinacionalne kompanije. Smatramo da su strane direktne investicije, slobodan pristup evropskim tržištima i transfer modernih tehnologija od vitalnog značaja. Strane investicije donose kapital, radna mesta i globalnu konkurentnost. Kičmu privrede moraju činiti domaća mala i srednja preduzeća, porodična gazdinstva i lokalna industrija.
3. Šta nas još drži zajedno ili bi trebalo da nas drži?
U prvi plan treba da stavimo ono što nas povezuje, a ne ono što nas razdvaja. Verujemo da su poštovanje ljudskog dostojanstva, porodice, rada, znanja, reda i zakonitosti, kao i međusobno poštovanje, vrednosti oko kojih možemo da gradimo stabilnu političku zajednicu. Naša snaga je u sopstvenim institucijama, znanju, radu, porodicama i zajedništvu.
SVM dosledno zastupa stav da je politika uvek i samo služenje opštem dobru i dobru svoje zajednice.
Principijelno se zalažemo za poštovanje vrednosti normalnog, uravnoteženog i pristojnog društva. Standard normaliteta zahteva bezuslovnu zaštitu privatnog života i u tom smislu osuđujemo svako odstupanje od poštovanja prava na privatnost. Standard normaliteta zahteva političku kulturu pristojnog društva. Bezbednost je uslov normalnog svakodnevnog života: ona podrazumeva zaštitu doma i imovine, mirne ulice, funkcionalnu državu, jednakost pred zakonom i brzu i efikasnu pomoć kada je građaninu potrebna.
Porodica, škola, mediji, crkve i verske zajednice i kulturne institucije imaju posebnu odgovornost u izgradnji takvog društva. Porodica je prvo mesto na kojem učimo odgovornost, solidarnost i poštovanje drugog. Škola ne treba samo da prenosi znanje, već i da obrazuje mlade ljude sposobne da čuvaju sopstveni identitet i istovremeno razumeju i poštuju identitet drugog. Mediji imaju veliku odgovornost za kvalitet javnog prostora i dijaloga, posebno za to da različito mišljenje ne preraste u netrpeljivost i neprijateljstvo. Crkve i verske zajednice, pored svoje duhovne uloge, mogu snažno doprineti očuvanju vrednosti, solidarnosti i međusobnog poštovanja.
Posebno mesto pripada kulturi i kulturnim institucijama. Pozorišta, muzeji, biblioteke, arhivi, književnost i umetnost nisu luksuz jednog društva, već čuvari njegovog pamćenja i identiteta. Istovremeno, kultura je jedan od najboljih prostora susreta različitih identiteta i tradicija. Zbog toga snažne kulturne institucije mogu biti važan kohezioni faktor društva u kojem različite zajednice ne moraju da se odreknu svoje posebnosti da bi pripadale istoj političkoj zajednici.
Različitost sama po sebi nije opasnost za jedno društvo. Opasnost nastaje kada prestanu dijalog, međusobno poštovanje i poverenje u institucije. Vladavina prava, kultura dijaloga, zaštita manjinskih prava i institucije koje svakom građaninu i svakoj zajednici garantuju pravo na sopstveni identitet osnovni su preduslovi da se različitost ne pretvori u neprijateljstvo. Iskustvo srpsko-mađarskog istorijskog pomirenja pokazuje da je moguće prevazići i veoma teško istorijsko nasleđe kada postoji spremnost da se odbaci princip kolektivne krivice, poštuje dostojanstvo drugog i poverenje strpljivo gradi konkretnim postupcima.
4. Šta podrazumevate pod pojmom suvereniteta?
Redefinisanje osnovnih pojmova duhovnog i kulturnog nacionalnog obrasca vodi poništavanju onih vrednosti koje zahtevaju učešće celog društva: mir, porodica, zakon i zajednica, što sve posledično dovodi u pitanje i nacionalnu slobodu i pravo na vlastiti stav. Odbrana vlastitog stava je odbrana prava na suverenitet kao temeljnog demokratskog prava. Odustajanje od nacionalnog suvereniteta može voditi i ka krizi nacionalne bezbednosti, jer su suverenitet i bezbednost dva tradicionalna koncepta koja kroz istoriju idu ruku podruku.
SVM podržava politike koje znače zaštitu i poštovanje jednake vrednosti prava glasa svake države članice Evropske unije, uključujući i pravo država kandidata da pod određenim uslovima učestvuju u procesu donošenja odluka. U modernom svetu suverenitet ne znači izolaciju niti znači da jedna država sve mora da radi sama. Suverenitet pre svega znači sposobnost države da slobodno, bez spoljne prisile, demokratski određuje svoje interese, donosi odluke i bira načine saradnje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.
Kada Srbija želi da postane članica Evropske unije, ona svesno prihvata da određene nadležnosti ostvaruje zajedno sa drugim državama. To ne mora da znači gubitak suvereniteta. Smisao evropskog udruživanja jeste da države kroz zajedničko donošenje odluka povećaju svoju sposobnost da zaštite interese svojih građana.
Temelj stvarnog suvereniteta jeste i unutrašnja snaga države: stabilne demokratske institucije, vladavina prava, snažna ekonomija, energetska sigurnost i sposobnost da se odluke donose bez nedopuštenih spoljašnjih pritisaka. Država koja je politički, ekonomski, energetski ili finansijski zavisna od bilo kog pojedinačnog centra moći ima sužen prostor za samostalno odlučivanje, bez obzira na retoriku o suverenitetu.
Evropu ne doživljavamo samo kao političku ili administrativnu strukturu, već kao naš prirodni geografski, kulturni i istorijski prostor. Članstvo u EU za nas znači veću pravnu sigurnost, visok nivo zaštite manjinskih prava, slobodnije kretanje ljudi i kapitala, veće privredne mogućnosti i snažnije institucije.
Uspešna spoljna politika nije ni slepo svrstavanje uz jedan centar moći niti neprekidno laviranje između različitih centara, već sposobnost da država jasno definiše svoje strateške ciljeve i da, polazeći od njih, gradi što širi krug političkih i ekonomskih partnerstava.
Za nas je od posebnog značaja strateško partnerstvo Srbije i Mađarske. Iskustvo poslednjih godina pokazuje da dobri odnosi dve države, istorijsko pomirenje i konkretna prekogranična saradnja mogu istovremeno služiti interesima Srbije, Mađarske i mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini.
Dugoročni nacionalni interes demokratske države jeste upravo da njeni građani žive u miru i bezbednosti, u pravnoj državi u kojoj se poštuju ljudsko dostojanstvo, osnovna prava i preuzete međunarodne obaveze. Za nas je vrhovni nacionalni interes bezbednost, mir, stabilnost i mogućnost da naša zajednica opstane i svoju budućnost gradi u svojoj domovini.
5. Da li je pitanje Kosova – pitanje časti, kako je govorio Dimitrije Bogdanović?
Kosovo i Metohija jeste pitanje istorije, identiteta i kolektivnog pamćenja srpskog naroda, ali odgovorna politika mora istovremeno da vodi računa o bezbednosti i budućnosti ljudi koji tamo žive. Zbog toga ovo pitanje ne treba svoditi ni samo na teritoriju, ni samo na istoriju, niti samo na međunarodne odnose. Ono je istovremeno pravno, političko, bezbednosno i ljudsko pitanje.
Polazna tačka za svaku odgovornu politiku u Srbiji mora biti Ustav RS, prema kojem je Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Republike Srbije. Istovremeno, mora da se uvažava realnost na terenu i međunarodni kontekst. Dijalog je potreban upravo da bi se problemi rešavali političkim i mirnim sredstvima.
Protekle decenije obeležili su konflikti na terenu i dijalog na međunarodnoj sceni. Briselski sporazum iz 2013. godine predstavljao je važan pokušaj normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ali brojna pitanja koja je trebalo da reši ni do danas nisu rešena. Posebno je značajno što Zajednica srpskih opština, kao jedan od ključnih elemenata dogovorenog institucionalnog okvira za srpsku zajednicu, još nije uspostavljena. Dijalog je nastavljen. I taj proces treba posmatrati u funkciji očuvanja mira, zaštite ljudi i pronalaženja održivih rešenja, uz puno uvažavanje činjenice da Beograd i Priština imaju različite stavove o statusnom pitanju. Za nas je posebno važno da se sve preuzete obaveze sprovode, uključujući uspostavljanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu, zaštitu Srpske pravoslavne crkve i srpskog verskog i kulturnog nasleđa, kao i zaštitu prava i bezbednosti srpskog i drugog nealbanskog stanovništva.
Smatramo da težište mora biti na konkretnim rezultatima, a ne na podizanju političkih tenzija. Potrebni su puna primena postignutih sporazuma, insistiranje na institucionalnim garancijama za srpsku zajednicu, zaštita bezbednosti ljudi i njihove imovine, očuvanje kulturne i verske baštine i stvaranje uslova da ljudi ostanu da žive tamo gde su rođeni.
Potrebno je tražiti političko rešenje koje će omogućiti dugoročnu normalizaciju odnosa, mir i stabilnost, bez nametanja rešenja silom i uz zaštitu legitimnih interesa i prava svih zajednica koje tamo žive.
Normalizacija odnosa Beograda i Prištine jeste jedan od osnovnih zahteva u procesu evropskih integracija Srbije, dok one treba da budu okvir u kojem se insistira na vladavini prava, zaštiti manjinskih prava i doslednom poštovanju preuzetih obaveza.
Interes vojvođanskih Mađara jeste da se Srbija priključi EU kao zemlja u kojoj se nacionalne zajednice osećaju kao kod kuće. Kao pripadnici nacionalne manjine veoma dobro znamo koliko su za opstanak jedne zajednice važni stvarna institucionalna prava, obrazovanje, kultura, upotreba maternjeg jezika, bezbednost i mogućnost da ljudi ostanu na prostoru na kojem generacijama žive.
Za nas pitanje Kosova i Metohije nije pitanje na kojem treba graditi nove sukobe. To je pitanje koje zahteva odgovornost, strpljenje i političku mudrost. Čast jedne države i jednog naroda ne ogleda se samo u tome šta govori o svojoj prošlosti, već i u tome koliko je sposoban da zaštiti svoje ljude, sačuva mir i pronađe održivo rešenje za buduće generacije.
6. Šta u XXI veku znači „srpsko nacionalno pitanje“ ili “srpski svet”?
„Srpsko nacionalno pitanje“ i „srpski svet“ za nas nisu nužno sinonimi. Srpsko nacionalno pitanje u XXI veku ne bi trebalo razumeti kao pitanje granica i teritorijalnog objedinjavanja, već kao pitanje očuvanja identiteta, kulture, jezika i prava srpskog naroda, uključujući i pripadnike srpskog naroda koji žive izvan Srbije. Pojam „srpski svet“ može imati različita tumačenja i upravo zbog toga smatramo da je mnogo važnije jasno govoriti o konkretnim pravima, interesima i odgovornostima.
Legitimno je da svaka država vodi računa o očuvanju jezika, kulture, obrazovanja i identiteta svojih sunarodnika koji žive u drugim državama. Granica je jasna: takva politika mora da poštuje suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak država u kojima te zajednice žive. Briga za sunarodnike ne treba da znači političko tutorstvo nad njima niti mešanje u unutrašnje poslove druge države. Ona treba da znači podršku njihovom pravu da sačuvaju identitet i da kao ravnopravni građani učestvuju u političkom, društvenom, kulturnom i ekonomskom životu države u kojoj žive.
Za nas je prirodno i izuzetno značajno da Mađarska vodi računa o mađarskim zajednicama izvan svojih granica. Istovremeno, mi smo politička zajednica koja svoje interese ostvaruje u Republici Srbiji, kroz njene demokratske institucije, poštujući njen ustavni poredak i radeći na njenom razvoju i evropskoj budućnosti. Smatramo da isti princip može biti primenjen i na druge nacionalne zajednice u regionu.
Ljubav prema sopstvenoj naciji, jeziku, kulturi i istoriji ne zahteva neprijateljstvo prema drugima. Nacionalna politika postaje problem kada sopstveni identitet počne da gradi na negiranju tuđeg identiteta ili kada zaštitu svojih sunarodnika koristi kao opravdanje za dovođenje u pitanje prava drugih država i naroda. Mi verujemo upravo u suprotan princip: snažan identitet i dobri međunacionalni odnosi mogu i treba da postoje istovremeno.
Politika SVM-a od samog osnivanja ne odstupa od temeljnih principa: mera lojalnosti državi u kojoj živimo je zalaganje za što brže pristupanje Srbije EU, dovršenje procesa demokratske konsolidacije i jačanje vladavine prava, dok je mera lojalnosti svom zavičaju zalaganje za široku autonomiju AP Vojvodine. Zajedničko kulturno nasleđe nas vezuje sa tekovinama evropske istorije i tradicije i preduzećemo sve neophodne mere da modernizaciju, privredni i turistički razvoj prati odgovarajuća zaštita istorijskog i kulturnog nasleđa.
Zaštita prava pripadnika mađarske nacionalne zajednice je suština našeg trodecenijskog političkog delovanja i istrajavamo u zahtevima za unapređenje standarda manjinskih prava. Mera naše političke odgovornosti ogleda se u zalaganju za politiku delotvornog predstavljanja, srazmerne zastupljenosti i efikasne participacije pripadnika naše nacionalne zajednice u svim oblastima javnog, kulturnog, privrednog i političkog života.
Smatramo da stabilnost regiona ne može da se gradi ni asimilacijom nacionalnih zajednica niti prekrajanjem granica, već visokim standardom manjinskih prava, snažnim institucijama, dobrosusedskim odnosima i evropskim integracijama. Državne granice i nacionalni identitet nisu ista stvar: čovek može da bude lojalan građanin države u kojoj živi, a da istovremeno pripada široj nacionalnoj, jezičkoj i kulturnoj zajednici.
Pristupanje Srbije EU bi bilo dobro i za vojvođanske Mađare i za stabilnost čitavog Zapadnog Balkana. Evropski okvir omogućava da državne granice sve manje predstavljaju prepreku saradnji ljudi, privrede i kulturnih zajednica, a da se istovremeno poštuju suverenitet država i identitet naroda. Zbog toga su za nas dobrosusedski odnosi, evropske integracije i visok nivo zaštite nacionalnih manjina najbolji odgovor na nacionalna pitanja XXI veka.
7. Veštačka inteligencija – kako sačuvati čoveka, ali i državnu autonomiju?
Brži saobraćaj, digitalizacija, veštačka inteligencija i srpsko-mađarski ekonomski prostor otvaraju nove mogućnosti. Naš je zadatak da te mogućnosti stavimo u službu ljudi koji žive u Vojvodini. Potrebno je obezbediti i verzije na mađarskom jeziku za portale elektronske uprave, informacije od javnog značaja, digitalne obrasce i automatizovane korisničke servise. Pri razvoju novih sistema javnih usluga zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, pristup na mađarskom jeziku mora da bude obezbeđen.
Promišljenom primenom digitalizacije i veštačke inteligencije stvaraju se nova radna mesta zasnovana na znanju. Naš cilj je da svi mogu bezbedno da koriste nove tehnologije. Potrebna je lako razumljiva pomoć u oblasti sajber-bezbednosti i mogućnost brzog prijavljivanja internet prevara, uznemiravanja i krađe podataka. Posebnim programima potrebno je zaštititi decu, starije osobe i mala preduzeća.
Svesni smo toga da veštačka inteligencija transformiše svet. Upravo zbog toga je SVM u skladu sa nacionalnim strategijama Mađarske i Srbije izradio i usvojio Strategiju za veštačku inteligenciju mađarske zajednice u Vojvodini. Ovaj dokument nam daje odgovor na pitanje kako tehnologiju staviti u službu razvoja, a da pritom očuvamo dostojanstvo čoveka i autonomiju zajednice i države.
Ne smemo dozvoliti da tehnološki skok stvori nove društvene jazove. Naša strategija pridaje izuzetan značaj digitalnoj edukaciji vojvođanskih mađarskih malih i srednjih preduzeća, porodičnih gazdinstava i građana.
U manjinskom statusu jedna od najvećih opasnosti jeste da globalni algoritmi potisnu manje jezike. Strategija SVM-a za veštačku inteligenciju se u posebnom poglavlju bavi digitalnim očuvanjem upotrebe mađarskog jezika i kulturnog identiteta. Moramo postići da sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji, kao i softveri u javnoj upravi i obrazovanju, funkcionišu besprekorno i na kulturološki relevantan način na našem maternjem jeziku.
Funkcionisanje državnih i organa AP Vojvodine ne sme zavisiti od jednostranih odluka ili licencnih politika stranih tehnoloških giganata. Veštačku inteligenciju treba koristiti za povećanje efikasnosti javne uprave, ali tako da izvorni kodovi budu transparentni, podložni reviziji i proverljivi u okviru nacionalnih nadležnosti.
Algoritam može pomoći državnom službeniku da obradi podatke, ali odluka koja utiče na prava građanina mora imati odgovorno ljudsko lice, obrazloženje i mogućnost žalbe. Da li će veštačka inteligencija širiti mogućnosti građana ili koncentrisati moć zavisi pre svega od kvaliteta institucija, pravila o podacima, javne kontrole i sposobnosti države da proveri sisteme koje koristi. Realan cilj Srbije jeste da razvije stručnjake i pouzdanu digitalnu infrastrukturu, primenjuje tehnologiju tamo gde građanima stvarno koristi i zaštiti jezike i prava svih zajednica.
Za Vojvodinu je poljoprivreda strateški sektor. U našoj strategiji prioritetno tretiramo primenu veštačke inteligencije u preciznoj poljoprivredi. Ako vojvođanskim poljoprivrednim proizvođačima damo u ruke pametna rešenja zasnovana na sopstvenim, lokalizovanim podacima i klimatskim realnostima, povećavamo prehrambenu samodovoljnost i unutrašnju stabilnost privrede, čineći je otpornom na spoljne tržišne šokove.
Veštačka inteligencija je moćno oruđe: ako ne učinimo ništa, ona će potkopati našu autonomiju i učiniti građanina ranjivim; ako je pak stavimo u sopstvene, regionalno specifične i nacionalne okvire, onda možemo ojačati našu ekonomiju i osigurati da mađarska zajednica u Vojvodini bude jedan od pobednika digitalne ere.
Odgovarali Elvira Kovač, Boris Bajić, Akoša Ujhelji, Balint Pastor.
