Stanovanje guta prihode Evropljana: Više od 34 miliona ljudi pod teškim teretom

Stanovanje je postalo jedna od najtežih stavki u kućnim budžetima širom Evrope: više od 34 miliona stanovnika Evropske unije živi u domaćinstvima koja najmanje 40 odsto raspoloživih prihoda troše na kiriju, kredit, energiju i druge troškove doma. Najnoviji podaci pokazuju da rast cena nekretnina i zakupnina znatno nadmašuje rast primanja, čime se nekadašnje obećanje o evropskom blagostanju sve više udaljava od svakodnevice običnog čoveka.

Eurostat ovakvo opterećenje definiše kao stanje u kojem ukupni troškovi stanovanja, umanjeni za eventualnu državnu pomoć, prelaze 40 odsto raspoloživih prihoda domaćinstva. Tokom 2025. godine u toj situaciji bilo je 7,7 odsto stanovnika EU. Međutim, prosek prikriva velike razlike među državama i još dublji jaz između imućnijih građana i onih na ivici siromaštva.

Najviša stopa zabeležena je u Grčkoj, gde je stanovanjem preopterećeno 26,4 odsto stanovništva. Slede Danska sa 14,7, Nemačka sa 11,2 i Švedska sa 10,8 odsto. U apsolutnim brojevima prednjači Nemačka sa oko 9,4 miliona pogođenih građana, dok ih je u Francuskoj 4,4 miliona, Španiji 3,5, a Italiji 2,9 miliona, prenosi Euronews na osnovu podataka Eurostata.

Srbija je sa stopom od 7,9 odsto neznatno iznad proseka Unije, dok je u Crnoj Gori registrovano 8,7, a u Turskoj deset odsto. Za građane koji već žive na granici siromaštva slika je mnogo teža: gotovo svaki treći takav stanovnik EU daje više od 40 odsto prihoda za stanovanje. U Grčkoj je tom vrstom opterećenja pogođeno više od četiri petine siromašnijih građana.

Cene kuća u EU porasle su prosečno 69 odsto od 2015. do drugog tromesečja 2026. godine. Kada se tome dodaju skuplje kirije, energija i kamate, jasno je zašto se stanovanje pretvara u pitanje socijalne sigurnosti. Evropske institucije krizu priznaju, ali se njene posledice i dalje prebacuju na porodice, čiji prihodi ne mogu da prate rast troškova.