Evropi preti račun od 800 milijardi: Počinje povlačenje sa ugroženih obala

Evropske države mogle bi do kraja veka da gube čak 800 milijardi evra godišnje zbog erozije obala, upozorio je Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope. Institucija sada otvoreno traži „plansko povlačenje“ – zabranu gradnje u ugroženim područjima i premeštanje kuća, puteva, pruga i poslovnih objekata dublje u unutrašnjost.

U rezoluciji usvojenoj na zasedanju u Strazburu navodi se da je erozijom već zahvaćeno više od četvrtine evropske obale. Sadašnji gubici u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji premašuju milijardu evra godišnje, ali bi bez ozbiljne zaštite i prostornog planiranja mogli da dostignu 800 milijardi. Skoro polovina evropskog stanovništva živi u blizini mora, dok se u priobalnim područjima stvara oko 40 odsto evropskog bruto domaćeg proizvoda.

Autori izveštaja upozoravaju da ni zidovi i brane više ne mogu svuda biti trajno rešenje. Procenjuje se da bi nivo mora do 2100. mogao da poraste za dodatna 44 centimetra, dok bi ekstremni plimni talasi do sredine veka mogli da se pojavljuju 20 do 30 puta češće. Pod rizikom je oko 80 odsto nižih delova evropskog priobalja.

„Plansko povlačenje“ podrazumeva zaustavljanje nove gradnje u zonama najveće opasnosti, otkup ugroženih nekretnina, preseljenje stanovništva i premeštanje saobraćajne i komunalne infrastrukture. Kao primer navedena je Francuska, gde se povlači oko 900 kilometara kopnene obale, a posledice oseća više od 500 opština. U mestu Kivervil sir Mer javni kamp premešten je dalje od mora ulaganjem od devet miliona evra.

Preporuke otvaraju pitanje ko će platiti veliko preseljenje. Savet Evrope traži državne fondove, pomoć vlasnicima, posebne modele osiguranja i privremene dozvole za korišćenje zemljišta. Posle godina skupih klimatskih planova, račun za zaštitu konkretnih kuća i naselja mogao bi ponovo da padne na nacionalne i lokalne budžete. Za milione Evropljana uz more ovo više nije apstraktna rasprava, već pitanje doma, imovine i opstanka čitavih zajednica.