Više od 70 generala i visokih oficira nemačke i holandske kopnene vojske obišlo je moguće krizne tačke u Estoniji, Letoniji i Litvaniji, dok NATO ubrzava izgradnju položaja, raspoređivanje bespilotnih sistema i skladištenje vojne opreme. Nemački general-potpukovnik Kristijan Frojding poručio je da snage Alijanse moraju biti spremne za koncept „fight tonight“ — odgovor na iznenadni napad bez dužeg perioda upozorenja.
Frojding, inspektor nemačke kopnene vojske, ocenio je za nemačku agenciju DPA da saveznici moraju svakodnevno povećavati sposobnost brzog reagovanja. Nemačka je već uputila 45. oklopnu brigadu u Litvaniju, dok nemačko-holandski korpus učestvuje u planiranju mogućih kopnenih operacija u Estoniji i Letoniji.
Ipak, general je jasno priznao da trenutno nema konkretnih pokazatelja da Rusija priprema napad na baltičke članice NATO-a. Sličnu procenu izneo je i estonski ministar spoljnih poslova, navodeći da nema znakova gomilanja ruskih snaga za neposredni sukob sa Alijansom.
Takva razlika između obaveštajne procene i vojne retorike ne sme se zanemariti. Pravo baltičkih država da jačaju odbranu nije sporno, ali se javnosti mora objasniti da se pripreme zasnivaju na mogućem, a ne potvrđenom scenariju. U suprotnom, preventivno odvraćanje lako može postati izvor nove spirale straha i naoružavanja.
NATO tako ulazi u fazu u kojoj se od evropskih država traže dodatni ljudi, novac i infrastruktura, iako neposredna opasnost nije utvrđena. Bez obnovljenih političkih i vojnih kanala između Zapada i Moskve, Baltik ostaje prostor na kojem bi jedna pogrešna procena mogla imati posledice daleko veće od granica regiona.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
