Građani Srbije sutra će glasati na vanrednim parlamentarnim izborima, na kojima će se opredeljivati između 18 izbornih lista sa ukupno 2.418 kandidata za 250 mesta u Narodnoj skupštini. Pravo glasa ima 6.451.292 birača, a glasanje će se odvijati na 8.392 biračka mesta, od 7 do 20 časova.
Od načina glasanja i pravila na biračkim mestima do izborne liste i procedure za raspodelu poslaničkih mandata, ovo su najvažnije informacije o predstojećim izborima.
Kada i gde građani mogu da glasaju?
Biračka mesta biće otvorena od 7 do 20 časova. Svaki građanin glasa na biračkom mestu na kojem je upisan u izvod iz biračkog spiska, a identitet dokazuje važećom ličnom kartom ili pasošem.
Poziv za glasanje poželjno je poneti, ali on nije obavezan. Građani koji nisu dobili poziv ili ne znaju broj i adresu svog biračkog mesta mogu te podatke proveriti na veb-prezentaciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Biračima koji se zateknu na biračkom mestu u trenutku njegovog zatvaranja ili neposredno ispred biće omogućeno da glasaju.
Pravo glasa van biračkog mesta imaju i građani koji zbog teške bolesti, starosti ili invaliditeta nisu u mogućnosti da dođu na biračko mesto. Oni o tome treba da obaveste lokalnu izbornu komisiju najranije 72 časa pre dana glasanja, odnosno birački odbor na dan glasanja, najkasnije do 11 časova.
Birači koji zbog nepismenosti, slabovidosti, invaliditeta ili drugog razloga ne mogu samostalno da popune glasački listić imaju pravo da na biračko mesto povedu pomagača kojeg sami odaberu. Pomagač će listić popuniti prema njihovim uputstvima.
Kako izgleda postupak glasanja?
Po dolasku na biračko mesto, biraču se najpre UV lampom proverava kažiprst desne ruke kako bi se utvrdilo da li je već glasao. Nakon toga članovi biračkog odbora proveravaju njegov identitet na osnovu lične karte ili pasoša, pronalaze ga u izvodu iz biračkog spiska i zaokružuju redni broj ispred njegovog imena.
Birač se potom potpisuje u izvod iz biračkog spiska, a kažiprst desne ruke obeležava mu se sprejom. Nakon toga dobija glasački listić i uputstva za glasanje.
Glasanje se obavlja lično, iza paravana koji obezbeđuje tajnost. Na listiću se zaokružuje redni broj ispred naziva jedne izborne liste za koju birač želi da glasa. Listić se zatim presavija i ubacuje u glasačku kutiju.
Prema objašnjenju Republičke izborne komisije (RIK), ukoliko birač pogreši prilikom popunjavanja listića, on se neće automatski smatrati nevažećim. Važeći je svaki listić iz kojeg se sa sigurnošću može zaključiti za koju je izbornu listu birač glasao.
Glasački listići štampani su u 29 jezičkih varijanti, u zavisnosti od jezika i pisama koji su u službenoj upotrebi u pojedinim opštinama i gradovima. Listići na srpskom jeziku štampani su u formatu A4, oni na dva ili tri jezika u formatu A3, dok su listići na četiri ili pet jezika, odnosno pisama, u formatu A2.
Posebna biračka mesta u zemlji i inostranstvu
Srpski državljani koji žive u inostranstvu moći će da glasaju na 93 biračka mesta u 37 država. Za glasanje u inostranstvu prijavljeno je 102.147 birača. RIK je odredio da glasanje na tim biračkim mestima traje 13 časova i da se završi najkasnije u 20 časova po vremenu u Srbiji.
Na dan izbora biće otvoreno i 29 biračkih mesta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Za birače sa teritorije AP Kosovo i Metohija određeno je 60 biračkih mesta u Vranju, Kuršumliji, Raški i Tutinu.
Birači koji se na dan glasanja nalaze na odsluženju vojnog roka, vojnoj vežbi ili školovanju, odnosno u jedinicama ili ustanovama Vojske Srbije, moći će da glasaju na ukupno 28 biračkih mesta.
Koja pravila važe na biračkim mestima?
Na biračkim mestima i neposredno ispred njih zabranjeno je isticanje propagandnih materijala i simbola političkih stranaka i podnosilaca izbornih lista.
Zabranjeni su i neovlašćeno snimanje i fotografisanje dešavanja na biračkom mestu, korišćenje mobilnih telefona i drugih sredstava komunikacije, kao i neovlašćeno davanje informacija o toku glasanja, posebno o tome ko je izašao na izbore, a ko nije. Zabranjeno je i pravljenje spiskova izašlih i neizašlih birača izvan službene evidencije u izvodu iz biračkog spiska.
Na biračkom mestu ne mogu se zadržavati osobe koje nemaju prava i dužnosti u vezi sa sprovođenjem izbora.
Predstavnici medija mogu doći na biračko mesto radi izveštavanja o toku glasanja, uz prethodnu najavu lokalnoj izbornoj komisiji ili koordinatoru RIK, ali se ne mogu zadržavati duže nego što je potrebno za pripremu izveštaja. Policija i komunalna milicija na dužnosti mogu ući na biračko mesto samo na poziv predsednika biračkog odbora, u slučaju narušavanja reda i mira.
Izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta u 20 časova. Tokom tog perioda zabranjeno je javno predstavljanje kandidata za narodne poslanike i njihovih programa, kao i objavljivanje procena izbornih rezultata na javnim skupovima i u elektronskim i štampanim medijima, uključujući portale registrovane kao mediji.
Kako se otvaraju biračka mesta i utvrđuju rezultati?
Birački odbor dužan je da na biračkom mestu bude prisutan jedan čas pre otvaranja, tokom glasanja i prilikom utvrđivanja rezultata.
Pre početka glasanja, u prisustvu birača koji prvi dođe na biračko mesto, proverava se da li je glasačka kutija ispravna i prazna. O tome se sačinjava kontrolni list, koji potpisuju prvi birač i najmanje jedan član biračkog odbora. Kontrolni list se potom ubacuje u glasačku kutiju, koja se pečati.
Birački odbor ne sme naknadno da dopisuje birače u izvod iz biračkog spiska, čak ni ako smatra da je neko izostavljen greškom.
Ukoliko je otvaranje biračkog mesta odloženo ili je glasanje prekinuto duže od jednog časa, glasanje se produžava za onoliko vremena koliko je trajalo odlaganje, odnosno prekid.
Po završetku glasanja, birački odbor utvrđuje rezultate na svom biračkom mestu. Lokalna izborna komisija dužna je da u roku od 96 časova od zatvaranja biračkih mesta donese zbirni izveštaj o rezultatima za sva biračka mesta na svojoj teritoriji. Zbirni izveštaj o rezultatima glasanja u inostranstvu donosi RIK.
RIK u roku od 96 časova od prijema svih zbirnih izveštaja donosi i objavljuje ukupan izveštaj o rezultatima izbora. On sadrži podatke o broju upisanih birača, broju izašlih i onih koji su glasali, broju važećih i nevažećih listića, kao i broju glasova i mandata koje je osvojila svaka izborna lista.
Izbore će pratiti domaće i strane posmatračke misije, među kojima su misije Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Evropskog parlamenta. Najavljeno je i prisustvo posmatrača iz Sjedinjenih Američkih Država, misije ruske Dume i predstavnika drugih parlamenata.
Koje izborne liste učestvuju na izborima?
Na izborima učestvuje 18 izbornih lista sa ukupno 2.418 kandidata, koji se nadmeću za 250 poslaničkih mesta. Devet lista ima status liste nacionalne manjine.
Na zbirnoj izbornoj listi nalaze se:
1. Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija
2. Ivica Dačić – Faktor stabilnosti
3. Studentska lista – Studenti pobeđuju
4. Rasim Ljajić – Ljudski SDP/CDP
5. Savez vojvođanskih Mađara – dr Balint Pastor
6. Usame Zukorlić – Pokret za ujedinjenje
7. Ruska stranka Srbija u BRIKS-u – Slobodan Nikolić
8. Autentična desnica – dr Miloš Jovanović – Novi DSS – Monarhisti, Srpska koalicija – Nada, Nacionalno demokratska alternativa, Nova demokratska stranka Srbije, Pokret za Kraljevinu Srbiju, Odvažno srpski
9. Evropska Srbija: Marinika Tepić, Zdravko Ponoš, Stranka slobode i pravde, Srbija centar srce, Solidarnost, Samoodbrana, Oslobođenje
10. SDA Sandžaka – Čuvari Sandžaka
11. Bogoljub Karić – Pokret snaga Srbije – BK
12. Liberalno zelena stranka – za slobodnu i čistiju Srbiju
13. Biram pravdu – biram budućnost – koalicija Snaga – prof. dr Ferid Bulić-Vasilios Provelegios – Stranka budućnosti i razvoja – Građanska stranka Grka Srbije
14. Stranka rusko-srpskog jedinstva – Rusi i Srbi braća zauvek
15. Ćale, ovo je za tebe – Petar Đurić, premijer Srbije
16. Vladimir Gajić – Alternativa za Srbiju – Narodna stranka, Bunt – Prava Srbija
17. Albanska koalicija
18. Majka Srbija – Gruda
Kako se raspodeljuju poslanički mandati?
U raspodeli poslaničkih mandata mogu učestvovati izborne liste koje osvoje najmanje tri odsto glasova birača koji su glasali. Za liste nacionalnih manjina važi izuzetak, pa mogu učestvovati u raspodeli mandata i ako osvoje manje od tri odsto glasova.
Mandati se raspodeljuju po Dontovom sistemu. Ukupan broj glasova svake izborne liste deli se brojevima od jedan do 250, a dobijeni količnici rangiraju se po veličini. Svakoj listi pripada onoliko mandata koliko se njenih količnika nađe među 250 najvećih količnika svih lista koje učestvuju u raspodeli.
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, RIK u roku od deset dana od objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora rešenjem dodeljuje mandate kandidatima prema njihovom redosledu na izbornoj listi.
Rokovi za konstituisanje Skupštine i formiranje Vlade
Prvu sednicu Narodne skupštine zakazuje predsednik parlamenta iz prethodnog saziva, tako da se ona održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora.
Narodna skupština smatra se konstituisanom potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika. Potvrđivanjem novih mandata prestaje mandat prethodnog saziva parlamenta.
Rok za formiranje nove vlade je 90 dana od konstituisanja Narodne skupštine.
Petnaesti parlamentarni izbori od uvođenja višestranačja
Vanredne parlamentarne izbore raspisao je 9. septembra tadašnji predsednik Republike Aleksandar Vučić, potpisivanjem ukaza o raspuštanju Narodne skupštine, na osnovu obrazloženog predloga Vlade Srbije od 7. septembra.
Ovo su 15. parlamentarni izbori od uvođenja višestranačja u Srbiji 1990. godine, a deseti vanredni. Poslednji parlamentarni izbori održani su 17. decembra 2023. godine.
