Austrijska vlada dogovorila je 16 milijardi evra za finansiranje univerziteta od 2028. do 2030. godine, dve milijarde manje nego što su visokoškolske ustanove tražile radi pokrivanja rasta troškova.
Univerziteti upozoravaju da nedovoljno finansiranje može doneti smanjenje broja zaposlenih i ograničavanje nastave i istraživanja.
Dogovor su 17. oktobra predstavili kancelar Kristijan Štoker, vicekancelar Andreas Babler i ministarka spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger. Savezna kancelarija potvrdila je da finansijski okvir obuhvata i medicinske univerzitete, uključujući Medicinski fakultet Univerziteta u Lincu. Vlada najavljuje i reforme u okviru strategije visokog obrazovanja.
Univerziteti su računicu od 18 milijardi zasnovali na procenjenom povećanju troškova, bez zahteva za velikim proširenjem aktivnosti. Ekonomski univerzitet u Beču navodi da polazni okvir za period 2025–2027. iznosi 16,5 milijardi evra, uključujući plate lekara na univerzitetskim klinikama. Zbog toga nominalni iznos budućeg budžeta ne pokazuje koliko će sredstava realno ostati za rad ustanova.
Babler tvrdi da dogovor čuva finansiranje i da neće biti novih niti povećanih školarina. Rektori, međutim, upozoravaju na posledice: prema ORF-u, rektor Univerziteta u Beču Sebastijan Šice ranije je ocenio da bi iznos ispod 17 milijardi nametnuo smanjivanje postojećih kapaciteta, dok je rektor Univerziteta u Gracu Peter Ridler upozorio na slabljenje istraživanja, nastave i privredne konkurentnosti Austrije.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
