Talas školskih protesta po uzoru na Francusku zahvatio je i Berlin, gde su blokade ulaza u gimnazije dovele do policijskih intervencija i privođenja. Dok učenici traže više ulaganja u obrazovanje i protive se obaveznom vojnom roku, nemački mediji upozoravaju da radikalne organizacije pokušavaju da nezadovoljstvo mladih iskoriste za sopstvene političke ciljeve.
„Berliner cajtung“ u analizi objavljenoj 15. oktobra razmatra ulogu krajnje levice i islamističkih mreža u širenju nemira. Fotografija vatre uz originalni članak, prema potpisu redakcije, prikazuje sukobe tokom demonstracija protiv politike štednje u Briselu. List navodi da su protesti u Francuskoj počeli zbog manjka nastavnika i loših školskih uslova.
Berlinski izveštaj službe za zaštitu ustavnog poretka za 2024. dokumentuje saradnju pristalica Hamasa i Narodnog fronta za oslobođenje Palestine, kao i povezivanje sa pojedinim levičarskim ekstremističkim grupama. Taj nalaz govori o postojećim mrežama u gradu, ali sam po sebi ne dokazuje da one upravljaju svim aktuelnim školskim protestima.
Prema izveštaju „Tagešpigela“, berlinska senatorka za obrazovanje Katarina Ginter-Vinš poručila je da sloboda izražavanja ne opravdava blokiranje škola i uskraćivanje nastave drugim učenicima. Istovremeno, skup solidarnosti sa francuskim učenicima, održan 17. oktobra kod Klajstparka sa oko 300 učesnika, protekao je mirno, saopštila je policija, prenosi nemački javni servis.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
