Sedam od deset zaposlenih obuhvaćenih istraživanjem u Srbiji oseća određenu zabrinutost da bi u narednih godinu dana mogli da ostanu bez posla. Istovremeno, dodatni slobodni dani, četvorodnevna radna nedelja i fleksibilno radno vreme među pogodnostima su koje najviše vrednuju.
Na pitanje o sigurnosti radnog mesta, 16 odsto ispitanika odgovorilo je da je veoma zabrinuto i da smatra svoj posao ugroženim. Još 55 odsto oseća manju zabrinutost, iako ne smatra da je direktno ugroženo, dok 29 odsto nema strah od gubitka posla.
Prema odgovorima zaposlenih, 74 odsto kompanija uvelo je neku meru kao odgovor na poslovnu i društvenu neizvesnost tokom prethodnih godinu dana. Najčešće navode povećanje pritiska na produktivnost, zamrzavanje plata ili povišica i obustavljanje novih zapošljavanja.
Podaci su deo istraživanja „Šta to radi zaposlene?”, koje su u junu 2026. godine sproveli Osiguranik, Infostud, Rezilient i TIM Centar. U istraživanju su učestvovala 3.452 zaposlena i 842 donosioca odluka u kompanijama u Srbiji.
Veći pritisak na produktivnost, malo otvorene komunikacije
Povećanje pritiska na produktivnost navelo je 44 odsto zaposlenih, zamrzavanje plata ili povišica 32 odsto, a obustavljanje novih zapošljavanja 28 odsto. Otpuštanja je prijavilo 27 odsto ispitanika, dok je ukidanje beneficija navelo 23 odsto. Pojedine kompanije primenjivale su više mera istovremeno.
Uz poslovnu neizvesnost, odgovori ukazuju i na nedostatak otvorene komunikacije. Samo 26 odsto zaposlenih kaže da menadžment tokom krize govori i o dobrim i o lošim rezultatima.
Više od polovine ispitanika, odnosno 51 odsto, smatra da informacije dobija selektivno. Još 23 odsto navodi da komunikacije nema i da su prepušteni nagađanjima.
Zaposleni najviše cene slobodne dane i fleksibilnost
Dodatne slobodne dane među najvažnije beneficije svrstava 41 odsto zaposlenih. Četvorodnevnu radnu nedelju i fleksibilno radno vreme izdvaja po 40 odsto, dok je mogućnost rada od kuće važna za 37 odsto ispitanika.
Ipak, ove pogodnosti dostupne su manjem delu zaposlenih. Fleksibilno radno vreme i dodatne slobodne dane ima po 29 odsto ispitanika, a mogućnost rada od kuće 27 odsto.
Razlika između ponude i onoga što zaposleni vrednuju vidi se i kod tim bilding aktivnosti. Iako su dostupne za 22 odsto zaposlenih, svega šest odsto svrstava ih među pogodnosti koje su im lično važne.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje izdvaja se kao najvažnija plaćena beneficija: važnim ga smatra 30 odsto zaposlenih, dok ga ima 27 odsto. Plaćene dodatne edukacije i treninzi važni su za 23 odsto ispitanika.
Prema odgovorima predstavnika kompanija, 61 odsto zadržalo je isti paket beneficija kao prethodne godine. Više pogodnosti ponudilo je 28 odsto, dok je 11 odsto smanjilo paket. Među kompanijama koje su smanjivale beneficije, na udaru su bili tim bilding, dodatne edukacije i treninzi, sportske aktivnosti i fleksibilno radno vreme.
Kada je reč o sticanju novih znanja i veština, zaposleni najčešće biraju učenje kroz posao, kojem prednost daje 72 odsto ispitanika. Mentorstvo izdvaja 41 odsto, a grupne treninge uživo 36 odsto. Onlajn kurseve bira 22 odsto, dok AI alate kao poželjan način učenja navodi sedam odsto.
Veštačka inteligencija već menja broj radnih mesta u pojedinim sektorima
Razlike između pogleda zaposlenih i predstavnika kompanija izražene su i kada je reč o veštačkoj inteligenciji. Kao priliku za veću produktivnost vidi je 67 odsto predstavnika kompanija, dok isto mišljenje deli 32 odsto zaposlenih.
Među zaposlenima, 30 odsto smatra da je značaj veštačke inteligencije precenjen, a 31 odsto navodi da ih njen uticaj ne dotiče.
Smanjenje broja zaposlenih zbog uvođenja veštačke inteligencije do sada je prijavilo dva odsto kompanija obuhvaćenih istraživanjem. U pojedinim sektorima taj udeo je veći: u IT-ju iznosi 13 odsto, a u finansijama, bankarstvu i osiguranju deset odsto.
U IT-ju i finansijama po 24 odsto predstavnika kompanija procenjuje da bi primena veštačke inteligencije u narednom periodu mogla da utiče na smanjenje broja zaposlenih. Reč je o njihovim očekivanjima, a ne o već donetim odlukama ili najavljenim otpuštanjima.
Istovremeno, samo 15 odsto kompanija sistemski podstiče korišćenje AI alata. Još 30 odsto dozvoljava njihovu upotrebu bez jasne strategije, dok 52 odsto nema definisan stav. Preostala tri odsto ograničava ili zabranjuje korišćenje veštačke inteligencije.
