Plaćanje i slanje novca od sada bi moglo da bude jednostavno kao slanje obične poruke na telefonu. Narodna banka Srbije i Vajber omogućili su građanima da novac pošalju ili zatraže direktno u četu, koristeći broj telefona iz imenika. Kako ova usluga funkcioniše u praksi i koliko je bezbedna?
Kafa sa prijateljima, deljenje računa za ručak ili brzo pozajmljivanje novca porodici. Umesto pretraživanja novčanika i prekucavanja dugih brojeva računa, sve se svodi na nekoliko dodira ekrana. Ipak, postavlja se pitanje da li su građani spremni da svoje novčanike presele u popularnu aplikaciju za poruke.
Građani Beograda imaju različita mišljenja o novoj mogućnosti slanja novca preko Vajbera. Dok neki za ovu opciju još nisu ni čuli, drugi su skeptični i ističu da bi najpre morali da se uvere u njenu bezbednost.
„Verovatno bih morala da istražim da li je sigurno, ali zašto bih tako plaćala? Mogu i sama da prebacim novac sa računa“, kaže jedna od sagovornica.
Princip rada je jednostavan, ali su uloge jasno razdvojene. Vajber služi za komunikaciju, dok se sama novčana transakcija obavlja preko mobilne aplikacije banke. U četu se bira opcija slanja novca ili zahteva za uplatu, a sistem prepoznaje kontakte iz imenika zahvaljujući servisu „Prenesi“ Narodne banke Srbije i preusmerava korisnika u aplikaciju banke radi potvrde transakcije.
Aleksandra Krstajić, konsultantkinja za sajber bezbednost, objašnjava kako funkcioniše ova usluga.
„Možete aktivirati jedan poseban čet koji se zove PayChat. Funkcionalnost je već uvedena, odnosno postoji i potvrđena je od strane Narodne banke Srbije kao legitimna, da kažemo, ne kao proces plaćanja, ali kao mogućnost da se pokrene platna transakcija. To izgleda tako što u tom četu imate određene komande koje vam dozvoljavaju da zatražite prenos novca, odnosno slanje ili preuzimanje.“
Osim što korisnik može da pošalje novac, odabirom opcije „Primite novac“ drugoj osobi stiže zahtev za određeni iznos. Nameće se pitanje da li će na ovaj način moći da se plaćaju i mesečni računi za struju, vodu, internet i druge komunalne usluge.
Vladimir Vlajić, finansijski savetnik, objašnjava da je reč o još jednom načinu za prenos novca.
„Ovo je bitno jer je to još jedan od načina da zapravo možete da transferišete novac. Do sada smo imali SMS poruku, sada imamo i Vajber. Iza toga je sistem koji je razvijala naša Narodna banka Srbije. To je ono kada u milisekundi zapravo platite neki račun, to je taj sistem koji je u pozadini. Dobro je, mi se na taj način približavamo standardima Evropske unije, već smo usvojili standarde Evropske unije i dajemo još jednu mogućnost da ljudi mogu da pošalju novac. Ovo je samo prenos sa jednog računa na drugi radi komfora ili brzine reakcije. Što se tiče plaćanja računa, postoje neki drugi sistemi kako se oni zapravo plaćaju.“
Ipak, glavno pitanje koje građani postavljaju jeste koliko je bezbedno koristiti aplikaciju za poruke za transakcije povezane sa sopstvenim računom. Stručnjaci ističu da nema razloga za preteranu zabrinutost, jer Vajber ne vidi PIN kodove korisnika niti zadržava njihov novac. Ipak, postoje druge opasnosti na koje treba obratiti pažnju.
Aleksandra Krstajić upozorava da je važno biti oprezan kada neko zahteva brzu reakciju.
„Ukoliko se zahteva nešto na šta mora brzo da se reaguje, ipak imajte onaj momenat blagog preispitivanja. Posebno bih izdvojila grupu koja je možda malo manje digitalno pismena, verovatno stariji deo stanovništva, naše roditelje, bake i deke. Njih posebno uputite u to da provere sa kim vode razgovore. Potencijalno, čak i pozivom, ako nisu sigurni u identitet sagovornika. Pokušajte da pozovete taj broj telefona i potvrdite da li je to zaista osoba sa kojom razgovarate.“
Slanje novca uskoro bi moglo da postane rutina jednaka slanju obične poruke.
Nova mogućnost je dostupna, a korisnici bi, pre nego što je primene u svakodnevnom životu, trebalo da se upoznaju sa načinom rada i merama bezbednosti.
(Blic)
