Sve veći broj žitelja Srbije, čvrsto uveren da je to povoljnija opcija za njihove porodice, napušta gradove i odlazi da živi na selu. Takva tendencija je primetna već godinama unazad, a naročito je prisutna kod mlađe populacije.
Razlog za takav način razmišljanja treba tražiti u činjenici da su cene stanova u većim gradovima, posebno u Beogradu, prilično visoke. Zbog toga jedan broj građana traži alternativu van gradske gužve i svesno se odriče udobnosti urbane sredine zarad drugih benefita koje donosi život na selu.
Analizirajući troškove, lako se da uočiti da je kupovina kuće na selu neuporedivo jeftinija nego kupovina stana u gradu. Dok u Beogradu ili Novom Sadu cena kvadratnog metra u proseku iznosi između dve i tri hiljade evra, na selu za taj isti novac možete kupiti stotine kvadrata stambenog prostora i ari placa. Naravno, konačna računica zavisi od toga da li birate zabačenije imanje ili razvijeno naselje, ali finansijski prag za ulazak u posed seoske nekretnine ostaje značajno niži nego na gradskom asfaltu.
Inače, cene seoskih kuća na domaćem tržištu najviše zavise od lokacije, puteva i blizine većih mesta. Najniža cena starih kuća i placeva u udaljenijim krajevima iznosi oko 10.000 evra. Za taj iznos se mogu kupiti isključivo zapušteni i ruinirani objekti kojima je potrebna potpuna rekonstrukcija. Sa druge strane vrednost imanja sa funkcionalnim stambenim prostorom i većim dvorištem u unutrašnjosti Srbije iznosi više od 19.000 evra.
Kada je reč o cenama seoskih kuća u okolini Beograda koja privlači najveći broj kupaca, kao što su Kosmaj i Mladenovac, one se kreću od 60.000 pa sve do 450.000 evra, u zavisnosti od luksuza i tačne lokacije.
Useljive seoske kuće u unutrašnjosti pripadaju cenovnom rangu od 15.000 do 40.000 evra. Reč je o imanjima sa pomoćnim zgradama i većim placevima. Uglavnom se nalaze u centralnoj Srbiji ili po Vojvodini. U tim domaćinstvima uglavnom nema potrebe za hitnim i krupnim građevinskim radovima, pa novi vlasnici mogu odmah da se usele.
Sela blizu Beograda, Novog Sada ili Niša, kao i popularne vikend-zone beleže visoke cene, ali ponuda i tu varira. U Mladenovcu i okolnim selima u podnožju Kosmaja nekretnine se mogu pazariti u rasponu od 60.000 do 180.000 evra, a reč je o pristojnim kućama starije gradnje. Sa druge strane, novije i moderno opremljene vikendice na samom Kosmaju, Sopotu i Fruškoj gori koštaju oko 200.000 evra.Velika, luksuzna imanja na tim najtraženijim atraktivnim lokacijama dostižu cenu od 450.000 evra i postaju elitna naselja za ljude sa dubljim džepom.
Ono što pojedine stanovnike gradova posebno motiviše da se presele na selo je novčana pomoć koju obezbeđuje država za rešavanje stambenog pitanja u ruralnim sredinama. Ministarstvo za brigu o selu naime redovno raspisuje konkurse kojima se mladim bračnim parovima, vanbračnim partnerima, samohranim roditeljima i mladim poljoprivrednicima mlađim od 45 godina dodeljuju bespovratna sredstva. Kroz taj program država finansira kupovinu seoske kuće sa okućnicom u iznosu do najviše 1,5 miliona dinara, što pokriva celokupnu cenu jeftinijih nekretnina u unutrašnjosti.
Pored toga, postoji i poseban program pomoći za žene koje dobiju dete, gde im država obezbeđuje subvenciju u iznosu do 20 odsto vrednosti nekretnine, odnosno najviše do 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za kupovinu kuće ili stana, što u seoskim sredinama gde su nekretnine jeftinije može da pokrije ogroman deo investicije.
Kada se podvuče crta može se konstatovati da je glavna prednost života na selu to što za malo para dobijate mnogo više kvadrata. Primera radi za cenu garsonjere u gradu možete kupiti kuću sa dvorištem i zemljom.
Pored prostrane unutrašnjosti, sopstveno dvorište pruža mogućnost za uzgajanje hrane, držanje kućnih ljubimaca bez prostornih ograničenja i bezbednu igru za decu na svežem vazduhu. Dobro je poznato da ruralne sredine omogućavaju znatno mirniji tempo života, bolji san i potpunu privatnost, što je postalo pravi luksuz u gradskim četvrtima.
Sa druge strane, upućeni kažu da taj korak ima i ozbiljne mane koje ljudi u početku ne vide i često potpuno potcenjuju pre preseljenja. Najveći problem su loši seoski putevi i to što su lekari, bolnice, škole, vrtići i velike prodavnice često kilometrima daleko, što zahteva svakodnevno korišćenje automobila i duge vožnje za najosnovnije potrebe. Zimi održavanje seoskog imanja može biti izuzetno otežano zbog snežnih nanosa, a mnoga sela se i dalje konstantno suočavaju sa nestabilnim internetom, slabim pritiskom vode ili čestim, prekidima u snabdevanju strujom tokom oluja.
Takođe, seosku nekretninu je mnogo teže prodati nego stan u gradu, jer je potražnja na tržištu znatno manja.
Na kraju, tu su i skriveni troškovi oko pronalaženja i plaćanja majstora, jer stariji objekti traže stalna, skupa i ozbiljna ulaganja. Sređivanje stare fasade, zamena dotrajalog krova, uvođenje novog sistema grejanja i zamena trulih instalacija često zahteva hitne građevinske radove, pa obnova vrlo lako može da košta znatno više nego što je planirano.
