U predizbornoj debati u emisiji „U središtu pažnje“ na Radio Beogradu 1, Vladimir Đukanović, Snežana Paunović, Jovo Bakić i Miloš Jovanović sučelili su stavove o spoljnoj politici Srbije. Najviše razlika pokazali su u odnosu prema članstvu u Evropskoj uniji:
Paunović je podržala evropski put, Jovanović se usprotivio ulasku, Bakić je poručio da odluku treba doneti na referendumu, dok je Đukanović ocenio da Srbija neće postati članica EU.
U razgovoru su učestvovali Đukanović sa liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, Paunović sa liste „Ivica Dačić – Faktor stabilnosti“, Bakić kao predstavnik liste „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ i Jovanović sa liste „Autentična desnica – dr Miloš Jovanović“.
Pored evropskih integracija, razgovarali su o Kosovu i Metohiji, odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, Rusijom i Kinom, kao i ekonomskom razvoju. Različite ocene izneli su i o posledicama prihvatanja francusko-nemačkog i Ohridskog sporazuma.
Đukanović je pitanje ulaska u EU ocenio kao „izlišno“, uz obrazloženje da Srbiji niko nije ni ponudio članstvo. Rekao je da Srbija jeste na evropskom putu, ali da ne očekuje da će postati članica Unije.
„Mi jesmo na evropskom putu, a ako mene iskreno pitate da li ćemo tamo ući: ne, nećemo ući u Evropsku uniju“, rekao je Đukanović, prenosi RTS. Dodao je da za članstvo nema potrebe ukoliko bi se od Srbije tražilo da ostane bez Kosova i Metohije ili uvede sankcije Ruskoj Federaciji.
Različiti stavovi o EU: Od podrške do protivljenja članstvu
Snežana Paunović je na pitanje „Evropska unija, da ili ne?“ odgovorila: „Da, apsolutno“. Istovremeno je ocenila da bi način funkcionisanja Unije trebalo menjati i da joj je potreban racionalniji pristup, uz više poštovanja međunarodnog prava.
„Mi pripadamo evropskoj porodici, nama je tamo mesto, ali evropske vrednosti koje nam se u poslednje vreme bar propagiraju, daleko su od onoga što jeste sama ideja formiranja Evropske unije“, navela je Paunović.
Bakić je rekao da je EU velika sila sa kojom se Srbija graniči i sa kojom mora da ima dobre odnose. Prema njegovim rečima, odluku o ulasku trebalo bi doneti na referendumu, kojem bi prethodila rasprava o pozitivnim i negativnim stranama članstva.
„Da bi taj referendum bio sproveden kako treba, moraju da postoje slobodni mediji, koji danas ne postoje, i da se onda raspravlja o pozitivnim i negativnim stranama koje ulazak u Evropsku uniju nosi“, rekao je Bakić. Dodao je da su vladavina prava i sloboda štampe, na kojima EU insistira, bliske programu liste koju predstavlja.
Jovanović je ocenio da je članstvo u EU direktno suprotstavljeno nekim od najvažnijih državnih interesa Srbije. Tvrdi da bi pristupanje podrazumevalo priznanje secesije Kosova i Metohije, gubitak samostalnosti u spoljnoj politici i uvođenje sankcija Rusiji. Kao alternativu predložio je saradnju sa Unijom po „švajcarskom modelu“.
Sporazumi o Kosovu i saradnja sa SAD
Jovanović je prihvatanje francusko-nemačkog i Ohridskog sporazuma ocenio kao protivustavno. Prema njegovom tumačenju, ti sporazumi predviđaju implicitno priznanje kosovske secesije, a njihove obaveze predstavljaju deo pregovaračkog poglavlja 35.
Paunović je upitala šta je od tih sporazuma zaista sprovedeno, podsećajući na pritiske i događaje od 1999. do 2008. godine. Istakla je da svoj odnos prema Evropi zasniva na vrednostima tog kontinenta i zaštiti državnih interesa.
Đukanović je rekao da se sporne odredbe u praksi ne sprovode na način na koji opozicija tvrdi. Ukazao je i na svakodnevne potrebe Srba na Kosovu i Metohiji, uključujući korišćenje dokumenata i registarskih tablica.
Govoreći o saradnji sa SAD kroz strateški dijalog, Bakić je ocenio da Srbija treba da ima najbolje moguće odnose sa svakom velikom silom. Ipak, postavio je pitanje da li bi saradnja sa Vašingtonom mogla da vodi ka članstvu u NATO-u.
„Mi smo izričito protiv toga. A inače, saradnja kao saradnja je, naravno, dobrodošla“, rekao je Bakić.
Jovanović je takođe podržao unapređenje odnosa sa SAD, uz ocenu da treba iskoristiti mogućnosti saradnje sa administracijom Donalda Trampa.
„Što se Sjedinjenih Američkih Država tiče, naravno da moramo da imamo najbolje moguće odnose. I treba, u ovom sad vrlo konkretnom kontekstu, iskoristiti u meri u kojoj je to moguće administraciju gospodina Trampa“, rekao je Jovanović.
Paunović je naglasila značaj strateškog partnerstva i izdvojila Trampovu najavu obračuna sa narkodilerima kao ohrabrujuću poruku iz njegove kampanje.
Rusija, Kina i sučeljavanje o razvoju Bora
U delu debate posvećenom Rusiji, učesnici su se saglasili o značaju njene podrške Srbiji u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, posebno kada je reč o očuvanju teritorijalnog integriteta. Razgovarali su i o tradicionalnim vezama, energetskoj stabilnosti i neuvođenju sankcija Rusiji.
U odnosima sa Kinom izdvojeni su ekonomska saradnja, trgovinski projekti i infrastrukturna ulaganja, uz pitanje transparentnosti poslovanja i poštovanja domaćeg zakonodavstva.
Različite ocene posledica kineskih ulaganja došle su do izražaja u raspravi o Boru. Đukanović je rekao da je taj grad nekada bio „dolina gladi“, a da je danas treća opština u Srbiji po visini ličnih dohodaka. Naveo je i ulaganja u infrastrukturu i puteve, kao i povratak ljudi u taj kraj.
Bakić je kritikovao aktuelnu privrednu politiku, tvrdeći da je „zemlja rasprodata Kinezima“, i upozorio na ekološke i zdravstvene probleme u regionu.
Đukanović je odgovorio tvrdnjom da su kineski investitori uveli ekološke standarde u proizvodnju i da bez savremene tehnologije eksploatacija rudnika ne bi bila moguća.
