Predsednik SAD Donald Tramp u samo jednoj rečenici je sumirao odnose te zemlje sa Srbijom. On je ove nedelje rekao da Sjedinjene Države imaju “veoma dobre odnose sa Srbijom”, a ta izjava inače dolazi neposredno nakon što je otpočeo strateški dijalog Srbije i SAD. Poznavaoci prilika ocenjuju sa odnosi Beograda i Vašingtona jesu dobri, ali i da ima još dosta prostora za njihovo unapređenje. Ocenjuju i da je realno da do kraja Trampove administracije dođe do posete nekog visokog američkog zvaničnika Beogradu.
Donald Tramp je izjavu o Srbiji dao novinarima ispred Bele kuće odgovarajući na pitanje o saradnji i strateškom dijalogu SAD-Srbija. Ministar spoljnih poslova Srbije u tehničkom mandatu Marko Đurić je dan kasnije ocenio da je Trampova poruka važna potvrda dobrih odnosa dve zemlje. On je naveo da poruka Trampa predstavlja važan signal za Srbiju i potvrdu dobrih odnosa između dve države.
“Mislim da je poruka predsednika Trampa izuzetno važna za Srbiju i da predstavlja značajnu potvrdu sa najvišeg mesta u Americi o pozitivnom karakteru i prirodi naših odnosa”, kazao je Đurić za medije.
TANJUG / AMIR HAMZAGIĆ (STF)
Prema njegovim rečima, ta poruka istovremeno predstavlja i potvrdu višegodišnje politike Srbije prema SAD.
“Ova izjava nije slučajna. Ona je rezultat dugogodišnjeg truda, rada, napora i angažmana na tome da se odnosi između naše dve zemlje unaprede, približe stavovi i izgradi poverenje sa političkom klasom u Sjedinjenim Američkim Državama”, rekao je Đurić.
Dodao je da je saradnja dve zemlje dodatno institucionalizovana otvaranjem strateškog dijaloga pre oko dva i po meseca.
“To je institucionalno formalizovano kroz strateški dijalog koji smo otvorili državni sekretar Marko Rubio i ja, a koji nastavljaju da sprovode naše državne institucije”, istakao je Marko Đurić.
Vašington želi stabilan region
Naučni savetnik Instituta društvenih nauka i predsednik Foruma za strateške studije Neven Cvetićanin navodi za NIN da Trampova izjava da Amerika ima dobre odnose sa Srbijom i sama činjenica da je čitave odnose između dve zemlje definisao u jednoj rečenici govori o jednoj važnoj premisi na kojoj počiva odnos SAD ne samo prema Srbiji nego prema čitavom Balkanu.
“To znači da Balkan nikako nije na listi prioriteta SAD i da je najvažniji interes Amerike u regionu stabilnost, odnosno da im region ne troši suviše energije i sredstava, jer su angažovani u za njih mnogo prioritetnijim regionima, kao što je, pre svega, Bliski istok. Strategija SAD prema Zapadnom Balkanu definisana je dokumentom koji je objavio Stejt depertment u prvoj polovini godine, a koji se zove – politika SAD za promovisanje stabilnosti i prosperiteta na Zapadnom Balkanu. Već iz imena ovog dokumenta vidimo šta su prioriteti. S obzirom na te prioritete su odabrani i ambasadori SAD u regionu – za Srbiju je nominovan Majkl Jang, za BiH Ronald Džonson, a Piter Mekoj za Crnu Goru. Svi oni su stabilizatori. Dakle, osnovna premisa odnosa Amerike ne samo prema Srbiji nego prema čitavom Balkanu se može definisati – stabilnost i mir su prioritet i da im region ne troši suviše energije, sredstava i bilo kakvog angažovanja. Amerika pozdravlja sve što ide u tom pravcu. I u tom okviru su i odnosi Srbije i Amerike. Još više prostora za saradnju vidim u oblastima infrastrukture, ekonomije i nauke, dok bih bio oprezan kad je reč o prostoru za saradnju u oblasti energetike, jer će to verovatno biti definisano na nekom višem nivou odnosa Amerike i Rusije”, kaže Cvetićanin.
DRUŠTVENE MREŽE / Instagram / buducnostsrbijeav
“Novo poglavlje u odnosima”
Sredinom jula su, podsetimo, šef srpske diplomatije Marko Đurić i državni sekretar SAD Marko Rubio otvorili prvu rundu strateškog dijaloga između dve zemlje, čime je, kako je tada ocenjeno, započeto novo poglavlje u odnosima Beograda i Vašingtona i uspostavljen institucionalni okvir za njihovo dalje strateško povezivanje. Đurić je tada ocenio da uspostavljanje strateškog dijaloga predstavlja istorijsku prekretnicu u srpsko-američkim odnosima i korak kojim se bilateralni odnosi, nakon 145 godina diplomatskih veza, vraćaju na nivo koji zaslužuju dve države koje su bile saveznici u oba svetska rata.
Cvetićanin ocenjuje da strateški dijalog svakako jeste važan, ali da tek treba videti u kojoj će se formi on odvijati, kakva će biti operativna osnova tog dijaloga, da li će postojati stalna ili ad hoc adminitracija, te koji će biti interval sastajanja delegacija i na kom će to nivou biti.
“Sam strateški dijalog jeste bitan, samo ime ukazuje na to da se radi o nečemu značajnom, ali treba biti realan – ograničenja tog starteškog dijaloga su u ograničenom interesovanju SAD ne samo za Srbiju nego za čitav naš region. Teza koju ja zastupam jeste da problem Balkana u 19. i prvoj polovini 20. veka jeste što smo bili jedan od najprioritetnijih regiona tadašnje geopolitike i istorije, pa su tu izbijali ratovi, mi to više nismo, ali bismo jednom pragmatičnom spoljnom politikom to mogli da iskoristimo za održavanje multivektorske diplomatije, što podrazumeva korektne odnose sa SAD, ali i sa drugim silama, prvenstveno mislim na EU i Kinu, kao i na Rusiju, koliko je to nužno zbog energetske stabilnosti Srbije”, smatra sagovornik NIN-a.
Karter poslednji predsednik SAD u Beogradu
Inače, Marko Rubio nedavno je izrazio nadu da će uskoro posetiti Srbiju i da će strateško partnerstvo dve zemlje biti produbljeno.
“U ovoj administraciji preduzeli smo korake kako bismo unapredili našu saradnju. Znam da su predstavnici Stejt departmenta i drugih vladinih agencija već posetili tu zemlju. Nadam se da ću i ja imati priliku da je posetim”, izjavio je Rubio na marginama zadesanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Srbiju poslednjih godina nije posetio neki visoki zvaničnik američke administracije, dok su ranijih godina u poseti bili tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton, te Džo Bajden u vreme dok je bio potpredsednik SAD. S druge strane, poslednji američki predsednik koji je posetio Beograd bio je Džimi Karter daleke 1980.
Cvetićanin smatra da nije realno ni da Tramp poseti Srbiju do kraja svog mandata.
“Realnije je u ovom momentu da našu zemlju poseti državni sekretar SAD Marko Rubio. On je u septembru rekao da se nada da će mu se ukazati prilika da poseti Srbiji. Ako bismo ovu diplomatsku izjavu preveli na ‘običan’ rečnik to znači – treba zajednički da radimo na postizanju uslova da do posete Srbiji dođe. Pre svega, znači da treba da ostanemo na ovom fonu stabilnosti, pogotovo u ovoj polarizovanoj izbornoj atmosferi. Nama ne ide u korist destabilizacija, a to ne odgovara ni SAD. I ta poseta će zavisiti prvenstveno od naših unutrašnjih procesa u kojima smo trenutno u Srbiji. Po nivou posete do kraja rada ove američke administracije znaćemo kakvi su odnosi – ako Srbiju poseti Rubio znači da ima progresa; ako u posetu dođe neki njegov zamenik, pomoćnik ili pomoćnik zamenika znaćemo u kojem pravcu idu ti odnosi”, zaključuje on.
