Francuska vlada namerava da tokom 2027. zamrzne personalizovanu pomoć za stanovanje — APL, jedno od najvažnijih socijalnih davanja za domaćinstva sa nižim prihodima. Korisnicima neće biti oduzet deo sadašnje naknade, ali njen iznos neće biti usklađen sa inflacijom. To znači da će država isplaćivati isti broj evra dok kirije i ostali životni troškovi rastu, pa će građani razliku morati da pokriju iz sopstvenog džepa.
APL nije dodatak na platu niti opšta subvencija svim stanarima. Reč je o pomoći koja se odobrava prema prihodima, sastavu domaćinstva, mestu stanovanja i visini zakupnine, a namenjena je plaćanju glavnog mesta stanovanja. Naknadu gotovo u potpunosti isplaćuje francuski Fond za porodične dodatke. Prema podatku Revizorskog suda koji prenosi „Figaro“, prosečna mesečna pomoć po korisniku iznosila je 219 evra. Za mnoge studente, penzionere i porodice sa skromnim primanjima taj novac predstavlja razliku između podnošljive i neodržive kirije.
Ministar za gradove i stanovanje Vensan Žanbren saopštio je 19. septembra da APL neće biti nominalno smanjen, ali ni povećan u skladu sa rastom cena. Njegovo obrazloženje da se „mali napor traži od svih“ predstavlja politički stav vlade. U praksi, zamrzavanje znači da će korisnik i 2027. dobijati približno isti iznos, dok će deo kirije koji sam plaća postajati veći. Nije, dakle, reč o formalnom rezanju pomoći, već o njenom postepenom obezvređivanju.
Mera je deo budžetskog paketa kojim vlada Sebastijena Lekornija pokušava da obezbedi približno 54 milijarde evra ušteda. Francuska godinama troši više nego što prikuplja, a rast duga i visoke kamate primoravaju Pariz da traži nove rezove. Međutim, vlada nema stabilnu većinu u parlamentu, pa zamrzavanje APL još nije konačno usvojeno. Nije objavljeno ni koliko bi upravo ova mera donela državnoj kasi, iako je ukupan trošak stambene pomoći još 2020. dostizao oko 17 milijardi evra.
Francuska vlast zato duguje javnosti više od poruke da svi moraju da podnesu „mali napor“. Za domaćinstvo koje veliki deo prihoda daje za kiriju, gubitak realne vrednosti pomoći nije knjigovodstvena sitnica. Urednička ocena je da Pariz budžetsku disciplinu ponovo uvodi preko građana koji imaju najmanje prostora da podnesu novi trošak. Država može da reformiše skupe socijalne programe, ali tek pošto pokaže da je ozbiljno smanjila rasipanje, administrativne izdatke i privilegije sopstvenog aparata.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
