Francuska probila crvenu liniju: Dug gotovo tri puta veći nego u Srbiji

Francuski javni dug mogao bi 2027. da dostigne rekordnih 121,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je zaduženost Srbije oko 45 odsto BDP-a. Razlika je ogromna: druga ekonomija Evropske unije približava se dugu gotovo tri puta većem od srpskog, iako Pariz najavljuje budžetske rezove vredne čak 54 milijarde evra.

Prema projekciji francuskog Ministarstva ekonomije, koju je objavio „Figaro“, dug bi već tokom 2026. trebalo da poraste na 119,3 odsto BDP-a, a godinu kasnije na 121,7 odsto. Bio bi to najviši nivo otkako francuski statistički institut INSEE vodi uporedive podatke. Istovremeno, budžetski manjak ostaje oko pet odsto BDP-a, znatno iznad evropske granice od tri odsto.

Premijer Sebastijen Lekorni zato najavljuje uštede u državnoj i lokalnoj upravi, penzijskom sistemu i troškovima bolovanja. Vlada bi 1. oktobra trebalo da predstavi budžetske predloge, ali ekonomisti upozoravaju da još nije jasno gde će svih 54 milijarde evra biti pronađene. Rezovi će, po svemu sudeći, neposredno pogoditi građane, dok će dug nastaviti da raste.

Francuska je za ovu godinu predvidela rekordno zaduživanje izdavanjem državnih obveznica vrednih oko 310 milijardi evra. Ranije projekcije predviđale su da će dug 2027. iznositi između 118 i 120 odsto BDP-a, pa nova procena pokazuje dodatno pogoršanje. Slab privredni rast i sve skuplje kamate smanjuju prostor vlade da finansira postojeće obaveze bez novih nameta i rezova.

Poređenje sa Srbijom pokazuje da veličina ekonomije sama po sebi nije zaštita od neodgovorne potrošnje. Srbija je javni dug zadržala na približno 45 odsto BDP-a, daleko ispod francuskog nivoa, uz ograničenje budžetskog deficita na tri odsto. Pariz zato teško može drugima da drži lekcije o fiskalnoj disciplini dok od svojih građana traži odricanja, a državni dug vodi ka istorijskom rekordu.