Javni dug Francuske nastavlja da raste i očekuje se da će dostići 119,3 odsto BDP-a 2026. godine i 121,7 odsto 2027. godine, saopštilo je danas francusko Ministarstvo ekonomije i finansija, a ovi nivoi duga su najviši od 1995. godine.
“Ovo povećanje je direktna posledica konstantno visokog deficita“, koji iznosi 5,4 odsto BDP-a u 2026. godini, u poređenju sa prvobitno projektovanih 5,0 odsto, poručili su iz resornog ministarstva.
U međuvremenu, Ministarstvo finansija je podnelo predloge budžeta za 2027. godinu Visokom savetu za javne finansije (HCFP), koji je zadužen za procenu „kredibiliteta“ makroekonomskih projekcija. Ovi nivoi duga su na najvišem nivou od 1995. godine, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku i ekonomske studije.
U prvom kvartalu 2026. godine, ukupan dug je predstavljao 117,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što ga čini najvećim dugom u evrozoni posle Grčke i Italije, a tada je iznosio 3.536,1 milijardu evra. Visina javnog deficita prvenstveno je posledica „uzastopnih šokova“, kao što su rat na Bliskom istoku, suše i slično, koji su smanjili rast, a samim tim i javne prihode. Povratak inflacije i rast državnih kamatnih stopa na tržištima čine preostalih 0,1 procentni poen smanjenja cilja deficita. Francuska se trenutno zadužuje po stopi od 4,56 odsto, što je jedan procentni poen više od Nemačke.
U četvrtak je premijer Sebastijan Lekorni najavio planove za postizanje ušteda od 54 milijarde evra u budžetu za 2027. godinu, procenjujući da bi se bez mera štednje javni deficit približio 6,5 odsto BDP-a u 2027. godini . Ministar ekonomije i finansija Rolan Leskir je ocenio ovaj cilj kao “ambiciozan“, ali “jasno ostvariv“. Nacrti državnog budžeta i budžeta socijalnog osiguranja biće predstavljeni Savetu ministara 1. oktobra, pre nego što ih razmotri francuski parlament.
