Najtraženiji radnici na tržištu rada u avgustu bili su bravari, sa 687 oglašenih mesta, dok su prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje poslodavci u tom mesecu nudili zaposlenje za ukupno 13.133 radnika.
Ovaj rezultat predstavlja veliko iznenađenje jer su bravari po potražnji pretekli programere koji su poslovično na samom vrhu liste najtraženijih zanimanja u Srbiji.
IT stručnjaci su pak sada pali na četvrto mesto sa 531 oglasom, dok su se ispred njih pored bravara našli i čistači prostorija sa 594 i operateri na linijama za automatsku proizvodnju sa 555 otvorenih pozicija. Ovakav raspored jasno signalizira promenu prioriteta poslodavaca kada je reč o angažovanju nove radne snage.
Upućeni navode da je glavni pokretač te promene činjenica da se u Srbiji u ovom trenutku realizuju obimna infrastrukturna ulaganja i veliki građevinski projekti, poput specijalizovne svetske izložbe Ekspo 2027, koji diktiraju potrebu za angažovanjem kvalifikovane radne snage, a bravari to svakako jesu. Metaloprerađivački i građevinski sektor naime ne mogu da funkcionišu bez njih i potražnja za tim profilom zaposlenih raste brže od svih ostalih zanimanja u zemlji.
Pogoni i niskogradnja
Da je potražnja za radnicima u građevinskom sektoru generalno povećana potvrđuju i brojke. Na listi deficitarnih zanimanja nalaze se i tesari za koje je raspisano 244 slobodna radna mesta, kao i zidari sa 242 otvorene pozicije. Veliki infrastrukturni zahvati pokrenuli su i potražnju za pomoćnom radnom snagom, pa je tako zabeležen konkurs za 221 manuelnog radnika u niskogradnji. Ove brojke jasno potvrđuju da privredni zamajac u potpunosti diktiraju sektori koji zahtevaju fizički rad kako na terenu tako i u pogonima.
Još jedan od razlog zbog čega su bravari i druga zanatska zanimanja na ceni je taj da na domaćem tržištu vlada hroničan deficit kvalifikovane radne snage. Decenijama unazad, zanatska zanimanja su u društvu bila zapostavljena i neatraktivna mlađim generacijama, što je dovelo do minimalnog broja upisanih đaka u stručnim školama. Danas je privreda suočena sa smenom generacija u kojoj iskusni majstori odlaze u penziju, dok novih kadrova nema dovoljno da pokriju prazninu. Kada se tome doda činjenica da je jedan broj domaćih bravara, ali i drugih kvalifikovanih radnika i zanatlija “trbuhom za kruhom” otišao u zemlje Evropske unije zbog znatno viših zarada, sasvim je jasno zbog čega su poslodavci primorani da se konstantno oglašavaju i aktivno bore za svakog preostalog stručnog radnika.
Širok spektar rada
Takođe, potražnja za bravarima je velika i zbog toga što oni ne rade samo u radionicama i na gradilištima, već su angažovani i u fabrikama na tekućem održavanju mašina, u automobilskoj industriji, procesnoj tehnici, kao i u masovnoj proizvodnji stolarije i nameštaja.
Predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović za NIN kaže da je iskusnih i dobrih bravara na tržištu sve manje i da je to razlog zbog čega je to zanimanje izbilo na mesto broj jedan najtraženijih radnih mesta.
“Jedan broj ljudi koji su izučili taj zanat je otišao inostanstvo, ali dosta njih ostaje u zemlji s obzirom na to da se bave poslom na kome mogu sasvim dobro da zarade. Problem je naime u tome što bravara ima znatno manje nego što je potrebno na našem tržištu. Mladi ljudi jednostavno više ne žele, bar ne u onom obimu kao što je to bio slučaj ranije, da se bave tim poslom. Većina bi umesto toga da završi fakultet i nema afinitet za obavljanje fizičkih poslova koji su sa druge strane društvu prosto neopohodni. Naš obrazovni sistem je na žalost takav da ne stimuliše mlade da postanu kvalifikovani radnici. To bi trebalo da se izmeni, a i kompanije koje se suočavaju sa problemom nedostatka stručnih kadrova bi mogle da ponude stipendiranje svim đacima koji žele da postanu radnici sa veštinama. Oni bi za to bili motivisani kako kroz stipendije tako i zbog spoznaje da će ih nakon što završe školovanje čekati siguran posao u kompaaniji koja ih finansijski pomaže. Dakle, nužan je takav školski sistem koji će na adekvatan način motivisati mlade za sticanje diplome kvalifikovanih radnika”, objašnjava naš sagovornik.
Rad na određeno
Prema njegovim rečima, ni malo nije neobično što poslodavci izražavaju sve veće interesovanje za angažovanje čistača prostorija s obzirom na to da se radi o teškom i zahtevnom poslu koji pri tome nije ni dobro plaćen.
“Reč je o čišćenju hotela, kancelarija, toaleta. Dakle to je fizički zahtevan posao za mali novac i očito je da većina ljudi koja kod nas traži posao nije zainteresovana za to zanimanje. Shodno tome na njemu ih zamenjuju radnici iz inostranstva, odnosno oni koji na naše prostore dolaze iz siromašnijih zemalja u potrazi za većom zaradom”, kaže Veselinović.
Ono što je važno naglasiti je i to da podaci NSZ pokazuju da je od ukupnog broja traženih radnika u avgustu, za njih 8.905 ponuđen angažman na određeno vreme, dok je ugovor na neodređeno vreme bio opcija za 3.713 radnika. To potvrđuje da poslodavci u sektorima koji trenutno vuku privredu, poput građevinarstva, i dalje preferiraju fleksibilnije oblike zaposljavanja koji su direktno vezani za rokove završetka specifičnih projekata ili za sezonske poslove.
Istovremeno, tržište rada u Srbiji karakteriše dubok paradoks između ponude i potražnje. Na evidenciji nezaposlenih u avgustu je bilo registrovano ukupno 330.453 ljudi, od čega su većinu činile žene njih 186.501, a problem je taj što kada je reč o ljudima koji traže posao u Srbiji, njihova kvalifikaciona struktura uopšte ne odgovara realnim potrebama poslodavaca.
Taj manjak radne snage prinudio je privatni sektor da ozbiljno koriguje finansijske uslove, pa su zarade za dobre bravare i druge kvalifikovane radnike znatno porasle i često premašuju plate u administraciji.
