Luksuzne modne kuće sve više izlaze iz butika. Umesto samo izloga i odela, otvaraju kafiće u kojima se sedi, pije i fotografiše. Brendirani kafići postaju jedno od najbrže rastućih iskustava u industriji. Iza toga stoji jednostavna logika: tašna traži odluku, espreso ne. U kafiću se brend oseća, a ne samo kupuje.
Prada je u to ušla ozbiljno. Grupa je 2014. godine kupila milansku slastičarnu Marchesi 1824, pa iz nje izgradila lanac ukusa. Prada Caffè u Harrodsu u Londonu otvoren je 2023. godine kao privremeni prostor, pa je više puta produžavan. Zidovi su „Prada zelene“, pod je crno-beli, kao u prvom butiku iz 1913. godine, sofe su od baršuna, a pribor nosi trougao. Meni ide od doručka do aperitiva. U 2025. godini isti koncept stigao je i u Singapur, na sprat butika u ION Orchardu.
Ista priča ponavlja se i kod drugih kuća. Dior ima kafee i restorane od Pariza do Seula i Bangkoka. Gucci vodi Osteriju sa poznatim kuvarom, a deo lokacija nosi Michelinovu zvezdu. Tiffany nudi doručak u plavom boks-kafeu. Ralph Lauren, Armani, Coach i Karl Lagerfeld takođe su stavili ime na šolju. Nije reč o usputnoj kafi, nego o mestu u koje se uđe i ostane.
Zašto sada? Luksuz više nije samo stvar koja se nosi. Kafić širi publiku, drži gosta duže pored vitrina i pretvara brend u destinaciju. Ko ne može ili neće da kupi torbu, i dalje može da sedi u njenom svetu. Zato slika fasade vredi više od menija: prodaje se osećaj, a ne samo napitak.
Trend nije prolazan. Od Milana i Londona do Azije, kuće grade prostore u kojima se luksuz pije na kašičicu. Pravi proizvod nije kafa. Pravi proizvod je vreme provedeno unutra.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
