Generalna direktorka Ringier Srbije Jelena Drakulić Petrović u otvorenom razgovoru u podkastu „Razgovori sa mjerom“, autorke Sanje Jović za Srpskainfo, govori o svojim počecima u „Blicu“, predrasudama sa kojima se suočavala kao mlada žena u biznisu, obnovi porodičnog hrama u Korenici, ali i o tome kako je balansirala radne smene sa odgajanjem dvoje dece. Njen intervju dolazi u godini kada „Blic“ obeležava 30 godina postojanja, koliko je godina imala i ona sama kada je stala na čelo jedne od najvećih medijskih kuća u regionu.
„Postala sam generalna direktorka sa nepunih 30 godina… Bilo je vrlo teško i vrlo nezahvalno. Mislim da to nije isključivo vezano za naše podneblje, to je jedna istina bez obzira na to gde se mi nalazili na planeti Zemlji: žena od 30 godina, još ako izgledate relativno lepo i plavo, uvek sumnjaju u vas“, kaže Jelena Drakulić Petrović.
„Nakon više od 20 godina, mogu samo da se zahvalim svima koji su sumnjali, koji su bili protiv ili smatrali da to nije dovoljno dobro – jer su samo budili moj inat i moje radne navike i davali mi razlog da budem još bolja. Smatrala sam da postoji samo jedan autoritet u svemu što se radi, a to je autoritet znanja i sposobnosti, i rezultat je taj koji se meri“, objašnjava Jelena.
Ustupljene fotografije / Nikola Sekulić / Ringier
Lički i valjevski koreni: „Nema padanja, mora odmah da se ustane“
Svoju mentalnu snagu, radnu etiku i nepokolebljivost duguje poreklu i porodici.
„Sebe smatram pre svega Beograđankom. Rođena sam u Beogradu i sve vreme živim u Beogradu… Ali koreni – pre svega lički, ali i valjevski me definišu. Mislim da mi lički koreni daju tu vrstu upornosti, neodustajanja… Nema padanja, to jest, može da se padne, ali mora odmah da se ustane i čovek se po tome meri – kakav je kada ustaje. Valjevski koreni su mi dali disciplinu, dali su mi vrednoću i dali su mi fokus koji je neophodan da bilo šta isteram do kraja.“
Posebno emotivno mesto u njenom životu zauzima obnova Hrama Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Korenici, koji je spaljen 1943. godine.
„Obnova hrama iz 1755. godine bila je velika želja moga oca Branka… Moj otac je moja zvezda vodilja u životu i veliki uzor. Njegove želje su meni uvek bile posebne. Taj kraj je izrodio puno uspešnog sveta, patriota i biznismena koji su pomogli i učestvovali zajedno sa mnom i mojom porodicom u obnovi. Jedan od retkih trenutaka emocije i ponosa bio je kada je moj sin meni rekao da zvona zvone posle 80 godina“, seća se Jelena s posebnom emocijom.
Dolazak u „Blic“ i prvi kolegijum sa glavoboljom
U „Blic“ je zakoračila 2004. godine kao brend menadžer, u trenutku kada su švajcarski vlasnici tražili mlade i obrazovane ljude van medijskog sveta.
„Ja sam bila brucoš 1996. godine, završila sam Filološki fakultet u Beogradu i bila u centru dešavanja 90-ih. Čuveni plavi kordon, učešće na tribinama i promena režima 2000. godine. Blic je u mojoj glavi bio izuzetno bitan, uticajan i san snova da počnem tamo da radim“, seća se.
„Kada me je čuveni urednik Veselin Simonović prvi put pozvao na kolegijum, izašla sam posle dva i po sata sa takvom glavoboljom… Prosto sam postavila sebi pitanje da li ću ja moći zaista da pratim ove ljude i ovu kuću. Već sutradan sam odlučila da hoću, došla u 8 sati na posao i počela da radim.“
Ustupljene fotografije / Nikola Sekulić / Ringier
Majčinstvo i karijera: „Radila sam do 9. meseca i iz redakcije otišla na porođaj“
Kao žena na vodećoj poziciji u biznisu, Jelena naglašava da nikada nije želela da se odrekne roditeljstva zarad karijere.
„Kao direktor firme rodila sam dvoje dece i za mene nije bilo teško – oba puta sam radila do devetog meseca, maltene sam iz redakcije otišla na porođaj. Meni to nije bilo teško jer ja zaista volim moj posao. Volim tu brzinu, volim što radim sa ljudima koji su preinteligentni i preobrazovani.“
„Sećam se, kad su deca bila mala, posao je zahtevao da se puno putuje. Prvi put kada sam bebu od šest meseci ostavila kod kuće, zbog štrajka avio-kompanije ostala sam u Berlinu i nisam mogla da se vratim taj dan… Teško je, ipak smo mi pre svega majke bez obzira što smo i poslovne žene.“
Jelena kaže da ako je ponosna na nešto, ponosna je na to što može mlađim ženama na svom primeru da pokaže da se ne povlače nikada u karijeri ako je iskreno žele.
„Ako imate karijeru, to ne znači da ne možete biti majka, dobra supruga, ćerka i sestra“, podvlači i dodaje:
„Nema uspeha bez žrtve, ali ja nikada nisam žrtvovala stvari zbog kojih bi mi bilo žao. Nekako ne bih bila srećna da imam samo karijeru, a da nemam majčinstvo i roditeljstvo. Moja deca Stefan i Gala su mi izvor energije i danas i najveći kritičari.“
Pogled u budućnost i veštačka inteligencija
Govoreći o transformaciji sa štampanog izdanja na digital i novom talasu tehnoloških promena, Jelena ističe značaj ljudske mere u doba AI-ja.
„Nalazimo se u trenutku kada treba da odlučimo da li ćemo prigriliti veštačku inteligenciju i iskoristiti je kao šansu da budemo bolji i veći ili ćemo dozvoliti da izgubimo bitku. Za mene nema dileme – veštačku inteligenciju moramo koristiti, ali moramo naći meru. Mera je pre svega čovek i koliko ljudskog dostignuća imamo u onome što svakog dana radimo, a veštačka inteligencija je tu da nam pomogne, ubrza nas i olakša nam posao“, zaključuje.
Ceo razgovor sa Jelenom Drakulić Petrović pogledajte u videu.
