Poslanici Skupštine Srbije nastavili su nešto posle 10 časova vanrednu sednicu, na čijem dnevnom redu je 59 tačaka, od kojih je prva predlog rebalansa budžeta za ovu godinu. Na početku sednice u sali je bilo prisutno 94 narodna poslanika.
Poslanici na početku postavljaju pitanja predstavnicima izvršne vlasti, nakon čega će nastaviti objedinjenu načelnu raspravu o svim tačkama dnevnog reda.
Skupština Srbije nastavila rad posle pauze
Poslanici Skupštine Srbije nastavili su nešto posle 15 časova objedinjenu raspravu o 59 tačaka dnevnog reda, posle jednosatne pauze.
Skupštinska pauza do 15 časova
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić proglasila je jednočasovnu pauzu u radu parlamenta, a poslanici će u 15.00 časova nastaviti objedinjenu načelnu raspravu o 59 tačaka dnevnog reda.
I danas najviše o rebalansu, poslanici vlasti podržavaju, opozicija kritikuje
Tokom rasprave poslanici i danas najviše govore o predlogu rebalansa budžeta i jednokratnoj pomoći građanima, pri čemu poslanici vlasti podržavaju predlog rebalansa ističući da se većim prihodima omogućava bolja socijalna politika, dok poslanici opozicije kritikuju predlog rebalansa ocenjujući da se rashodi povećavaju kroz zaduživanje i da se rebalans usvaja pred izbore. Poslanik Srpske napredne stranke Željko Rebrača rekao je u raspravi da rebalans budžeta ne znači da država menja cilj, već znači da prilagođava put do njega.
“Razgovaramo o rebalansu u kojem su prihodi veći za 112,45 milijardi dinara od prvobitno planiranih. Mislim da ta činjenica govori više od mnogo političkih ocena”, naveo je Rebrača.
On se osvrnuo i na neke od projekata u oblasti sporta koji su završeni ili se rade, kao što su Nacionalni stadion, Akvatik centar, stadioni u Loznici, Leskovcu i Zaječaru, hale, bazeni i tereni. Poslanici raspravljaju i o davanju jednokratne pomoći građanima, a poslanici vlasti ističu da je njihova politika usmerena na brigu za građane i da ovo nije prvi put da se daje jednokratna pomoć.
Poslanici opozicije, sa druge strane, tvrde da davanje jednokratne pomoći ne predstavlja brigu, već, kako navode, “politički populizam pred izbore” i da je prava pomoć borba za poboljšanje životnog standarda građana. Poslanik Stranke slobode i pravde Peđa Mitrović tvrdio je da će građani novac koji će im biti isplaćen kao jednokratna pomoć državi početi da vraćaju već posle izbora i da to nije pomoć građanima, već “predizborni ček” za vlast.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali na to je odgovorio da je politika ove vlasti usmerena ka brizi prema ljudima i podsetio da ovo nije prvi put da se isplaćuje jednokratna pomoć. Mali je dodao da je važno da se vidi da su oni koji su nekada vladali Srbijom protiv toga da se isplati jednokratna pomoć građanima i da se ublaže negativne posledice energetske krize.
“Mi sa našom politikom nastavljamo, isplata je, kao što sam najavio, svim našim penzionerima, svim onima koji primaju novčanu socijalnu pomoć, svim onima koji primaju dečiji dodatak, svim onima koji primaju borački dodatak i borci, isplata će biti 14. septembra, kao što smo i obećali, i mi od tog obećanja odustati nećemo”, naveo je Mali.
Poslanik Narodnog pokreta Srbije Aleksandar Ivanović je, govoreći o predlozima zakona o izmenama Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Pravosudnoj akademiji,izneo tvrdnju da nije istina da EU zahteva od Srbije sprovođenje takvih zakonskih rešenja, jer, kako kaže, EU poznaje više modela ulaska u pravosudni sistem.On je upitao ministra pravde Nenada Vujića zašto ignoriše poziv Društva sudija da se ovi predlozi zakona povuku iz zakonske procedure.
Ivanović je dodao da je ova sednica sazvana po hitnom postupku, iako, prema njegovom mišljenju, ništa nije bilo hitno. Ana Brnabić je na to odgovorila da ne postoji sednica o rebalansu budžeta, a da nije sazvana po hitnom postupku, jer, kako kaže, za vreme trajanja sednice o rebalansu državni trezor je zatvoren.
“Ne postoji vlast koja je išla na rebalans budžeta a koja nije to stavljala po hitnom postupku. Žao mi je što to ne znate. Dakle, tek onda, kada usvojimo rebalans budžeta, može da se otključa trezor i da država nastavi da funkcioniše i da nastavi plaćanja. Zbog toga je po hitnom postupku. Ova, kao i svaka u prošlosti”, navela je Brnabić.
Narodna poslanica Zeleno-levog fronta Marina Mijatović je, osvrćući se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, ocenila da u njemu nema nikakve zaštita lica sa mentalnim smetnjama, već samo, kako kaže, “sankcije, sputavanje i izolacija”.
“Ono što je zabrinjavajuće u ovom predlogu zakona jeste da se sva lica sa mentalnim smetnjama svrstavaju u grupu lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost”, rekla je ona.
Ocenila je da se ovim predlogom potpuno ignorišetu prava lica sa mentalnim smetnjama i da im se zabranjuje da odlučuju o svom zdravlju i da učestvuju u određenim procesima.
Polemika o manjinama i KiM; Brnabić: Poslanička grupa PSG-SDA-PDD zamenjuje teze
U Skupštini Srbije danas se, u nastavku rasprave o 59 tačaka dnevnog reda, polemisalo i o nacionalnim manjinama i Kosovu i Metohiji, a predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić rekla je poslaničkoj grupi Pokret slobodnih građana – Stranka demokratske akcije Sandžaka – Partija za demokratsko delovanje (PSG-SDA-PDD) da ne zamenjuju teze i ne šire nacionalnu mržnju. Polemiku je pokrenula poslanica Pokreta slobodnih građana Anna Oreg koja je tvrdila da je poslanik SNS Aleksandar Mirković u parlamentu rekao da Pokret slobodnih građana nije patriotska organizacija zato što “u našem klubu sede ljudi koji nisu Srbi” i ocenila to kao “paušalno” i “skandalozno”. Ona je zatražila od Mirkovića da se javno izvini.
TANJUG / Narodna skupština Republike Srbije/ Miloš Miškov (HO)
Mirković joj je replicirao i rekao da mu ne pada na pamet da uputi izvinjenje ljudima u čijim se prostorijama, kako je naveo, “organizuje državni udar” i “prolivanje krvi na ulicama Beograda i Srbije zarad dolaska na vlasti”.
“Da uputim izvinjenje ljudima za koje je lažna država Kosovo rešena stvar ne pada mi na pamet. Da uputim izvinjenje i da zovem patriotama one koji našu braću i sestre s one strane Drine nazivaju izdajnicima, ubicama, za koje je u Srebrenici počinjen genocid i koji Republiku Srpsku smatraju genocidnom tvorevinom ne pada mi na pamet. Da uputim izvinjenje i zovem patriotama one koji su u koaliciji sa ljudima koji Rašku oblast smatraju neodvojivim delom jedne druge države, ne pada mi na pamet”, rekao je Mirković.
Mirković je dodao da i danas stoji pri tome da u toj poslaničkoj grupi (koju, inače pored PSG-a čine i SDA Sandžaka i Partija za demokratsko delovanje), kada Srbija igra protiv BiH ili protiv Turske, polovina navija protiv Srbije. Naveo je da mu ne pada na pamet da uputi izvinjenje onima koji, kako je naveo, za svo svoje političko delovanje, koliko god traje, nikada nisu pomenuli srpski narod na Kosovu i Metohiji, osim kada su ga napadali.
Poslanik SDA Sandžaka Ahmedin Škrilj ocenio je da je predsednica parlamenta Ana Brnabić dozvolila Mirkoviću da iznosi “jako ozbiljne optužbe” i ocenio da je predsednica Skupštine trebalo da Mirkoviću oduzme reč i eventualno izrekne određene mere.
Brnabić je istakla da to o čemu je govorio Mirković nema nikakve veze sa nacionalnom pripadnošću.
“Vi niste ekskluzivni predstavnici Bošnjaka, kao što ljudi iz Vaše poslaničke grupe nisu ekskluzivni predstavnici Albanaca. Vi ovde imate mnogo drugih predstavnika Bošnjaka, imate takođe predstavnike Mađara, imate Hrvate, imate predstavnike Albanaca i ne samo kao narodne poslanike, već takođe i kao članove Vlade, i mnoge druge. Niko niko u ovoj sali njima nije uputio ništa kao kritiku na račun njihovog delovanja ili njihove nacionalnosti. Upravo suprotno”, istkla je Brnabić.
Ona je navela da su svi dobrodošli u Skupštinu i u Vladu Republike Srbije, zato što je Srbija, za razliku od nekih drugih država u regionu, takva zemlja – otvorena, pri tom zemlja sa najvećim brojem nacionalnih manjina u Evropi, a da u regionu postoje zemlje koje su u potpunosti etnički čiste.
“Član Vaše poslaničke grupe, bez obzira na nacionalnu pripadnost, verovatno i više članova vaše poslaničke grupe različite nacionalne pripadnosti, smatraju da je lažna Republika Kosovo država i o tome otvoreno pričaju. Mi ne mislimo da je to patriotizam i da tako time možete da se dičite patriotizmom. O tome je pričao gospodin Mirković i nemojte da zamenjujete teze”, rekla je Brnabić.
Pozvala je poslaničku grupu Pokret slobodnih građana – Stranka demokratske akcije Sandžaka – Partija za demokratsko delovanje da ne šire nacionalnu mržnju i netrpeljivost lažnim tezama i zamenom teza.
TANJUG / Narodna skupština Republike Srbije/ Miloš Miškov (HO)
“Dakle, radi se o tome da vaša poslanička grupa ne poštuje teritorijalni integritet Republike Srbije i o tome je pričao gospodin Mirković, i zbog toga ga nisam prekinula, a zbog toga ste Vi zaslužili odgovor. Zato što Vi vašim lažima i zamenom teza širite nacionalnu mržnju i nacionalnu netrpeljivost”, rekla je Brnabić.
Dodala je da u toj poslaničkoj grupi sedi neko ko priznaje lažnu državu tzv. Kosovo kao zvaničnu državu i još traži da se dodatni deo centralne Srbije, tzv. Preševska dolina uključi u pregovore.
“Nemojte nam držati lekcije o patriotizmu”, rekla je Brnabić.
Mali: Prosečna junska neto plata u Srbiji 120.401 dinar
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je dobra vest da će danas biti objavljen podatak da je prosečna junska neto plata u Srbiji iznosila 120.401 dinar ili 1.026 evra.
On je u Skupštini Srbije rekao da je ovogodišnja junska plata od plate za jun prošle godine nominalno veća za 12,4 odsto a realno za 9,4 odsto.
TANJUG / Narodna skupština Republike Srbije/ Miloš Miškov (HO)
Poslanici pitali o mostu na Ibru, centrima za socijalni rad, izlivanju mazuta…
Poslanici Skupštine Srbije danas su postavljali pitanja izvršnoj vlasti, kao i svakog utorka kada je sednica u toku, a danas su se pitanja ticala bezbednosne situacije na KiM, ekološke situacije na jugu Srbije, kao i mogućnosti poboljšanja uslova za rad u centrima za socijalni rad. Poslanik Pokreta socijalista Bojan Torbica je, govoreći o situaciji na KiM, istakao da je svako smanjenje pripadnika KFOR-a za Srbe na KiM velika opasnost i dodao da bi se time poslala poruka da je takozvano Kosovo navodno “uspešna država” koja garantuje bezbednost svim svojim građanima, što, kako je istakao, naravno nije istina.
“To se radi sa idejom da Srbi budu toliko uplašeni i nesigurni da što pre napuste Kosovo i Metohiju. Napuštanje manastira Dečani i otvaranje mosta između Južne i Severne Mitrovice uvodi i sukobe i novi egzodus Srba. Naša država mora da uradi sve da do sukoba ne dođe, tako što neće biti otvoren most i tako što manastir Dečani neće obezbeđivati šiptarska policija, nego će ga obezbeđivati KFOR, kao i do sada”, rekao je Torbica.
On je istakao da je Pokret socijalista na to već upozoravao.
“Govorili smo i upozoravali kako je neprihvatljivo da KFOR, to jest Komanda NATO-a u Napulju jednostrano smanji broj pripadnika KFOR-a, naročito na ova dva izuzetno osetljiva mesta i da ne konsultuje o tome državne organe Srbije. Za predsednika Aleksandra Vučića znamo koliko se zalaže da reši ovo pitanje, ali interesuje me da mi premijer Macut odgovori koliko toga i šta je konkretno preduzela Vlada Republike Srbije kako bi bio rešen ovaj problem”, rekao je on.
Upitao je da li je bilo kakve konkretne aktivnosti preduzeo neko iz Vlade Republike Srbije i dodao da, ako nemamo sagovornike sa druge strane i ako su NATO i Evropska unija rešili da ostanu sponzori terorističke kvazi države, to treba da se sazna, kako bi se znalo ko odbija saradnju i razmenu informacija i ko će sutra biti odgovoran kada se na jugu Srbije desi nešto loše.
Torbica je rekao da nisu dobili odgovor na pitanje šta je učinjeno da se pomogne petorici neosnovano uhapšenih Srba koje Priština tereti za slučaj Račak i šta je na tome učinila Vlada i Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Poslanik Ekološkog ustanka Dragan Jonić postavio je pitanje za ministarku Saru Pavkov o, kako je tvrdio, izlivanju mazuta u Nišavu iz prostora bivše gumarske industrije Dimitrovgrad.
“Lično sam pre desetak dana bio tamo i situacija izgleda ovako: mazut se nalazi i dalje u koritu reke Niševe, svako odbija odgovornost, niko nije odgovoran, ali se zato trujemo svi, kako stanovnici Dimitrovgrada, tako i onih gradova koji se nalaze nizvodno”, rekao je Jonić i pitao ministarku Saru Pavkov da li je prilikom njene posete Dimitrovgradu obaveštena o tome šta se dešava i da li je preduzela bilo kakve mere.
Poslanik “Mi snaga naroda” Borislav Antonijević postavio je pitanje za Ministarstvo zdravlja o menadžementu ginekološko-akušerske klinike “Narodni front”.
“Šta će preduzeti Ministarstvo zdravlja, obzirom da kompletan menadžment klinike čine profesori u penziji, od v. d. direktora, zamenika v. d. direktora do rukovodećih funkcija u Upravnom odboru i da li su provereni uslovi pod kojima ova lica obavljaju rukovodeće funkcije, kao i njihova radna sposobnost, imajući u vidu godine starosti”, rekao je on.
Pitao je takođe šta će preduzeti Ministarstvo zdravlja povodom toga što, kako tvrdi, na Klinici postoje lekari koji su u radnom odnosu na osnovu ugovora o radu, a koji se duže vreme ne pojavljuju na svom radnom mestu.
Poslanica Radničke partije Irena Živković pitala je da li postoji strategija koja bi se suštinski primenjivala u praksi i na terenu, a koja bi uredila centre za socijalni rad.
“Plate radnika Centra za socijalni rad jesu najniža cena zarade u Srbiji, rade po najnižoj ceni. Međutim, nije samo to problem, još veći problem je kadriranje, gde na jednog stručnog radnika dođe preko 1. 000 predmeta i novi radnici koji dolaze ne žele prosto da rade u takvom sistemu”, tvrdi Žiković.
Poslanik SNS-a Aleksandar Marković ponovio je svoje poslaničko pitanje koje je postavio u aprilu, a upućeno je organima Beogradskog univerziteta – kada planiraju da pokrenu proces razrešenja rektora BU Vladana Đokića, zbog toga što se, kako je naveo, isključivo bavi dnevnom politikom.
TANJUG / Narodna skupština Republike Srbije/ Miloš Miškov (HO)
“Niko od nas nema apsolutno nikakav problem sa njegovom kandidaturom. Budi na listi, budi nosilac liste, radi šta god hoćeš, kandiduj se za šta god hoćeš. Dakle, ima pravo kao građanin i da bira i da bude biran i po Ustavu i po zakonu, ali nema pravo da od Univerziteta pravi stranačku i partijsku organizaciju i da je koristi za svoje političke ambicije. A što se tiče njegove kandidature, niti se ko mnogo uplašio, niti se ko mnogo uzbudio. Građani će u najskorije vreme imati priliku da se izjasne na izborima i da kažu šta misle i o njemu i o njegovoj politici, a ja sam duboko uveren da će se vrlo neprijatno iznenaditi rezultatima tih izbora”, rekao je Marković.
Poslanik Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaip Kamberi postavio je pitanje za predsednika Srbije Aleksandra Vučića kakvu poruku šalje građanima njegova nedavna poseta Bujanovcu i Preševu kada je reč o međuetničkim odnosima, tvrdeći da su se tokom skupova, u prisustvu Vučića, čule uvredljive poruke prema Albancima zato što ne govore srpski jezik.
Poslanik SVM-a Akoš Ujhelji upitao je Ministarstvo finansija na koji način će u periodu postojećeg tehničkog mandata Vlade obezbediti puni kontinuitet i nesmetanu realizaciju programa podrške mladima u kupovini prve nekretnine.
Poslanik SRCE Slobodan Cvejić pitao je Ministarstvo prosvete da li je Ministarstvo pravde dobilo pisano mišljenje ili saglasnost Ministarstva prosvete za predlog zakona kojim se razrađuje način osnivanja Univerziteta Srpske pravoslavne crkve, kao i da li je Ministarstvo prosvete dalo pisano mišljenje ili saglasnost Ministarstvu pravde za, kako je naveo, ovakvo izuzeće jednog univerziteta od obaveza utvrđenih Zakonom o visokom obrazovanju.
Poslanica Stranke slobode i pravde (SSP) Tatjana Pašić pitala je ministarku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miliecu Đurđević Stamenkovski kojim organizacijama je dodeljen novac za projekte različitih boračkih udruženja, koji je javni interes da se novac dodeljuje ovim organizacijama i na osnovu kojih kriterijuma su dobile novac.
Šta je sve na dnevnom redu
Pred poslanicima je Predlog rebalansa budžeta za 2026. godinu, više zakona iz oblasti finansija, kao i Zakon o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je u ponedeljak, obrazlažući predlog rebalansa budžeta, da se rebalansom budžeta povećava udeo novca za kapitalne investicije i on će iznositi sedam odsto, odnosno 780 milijardi dinara.
On je istakao da je rebalans usmeren i na povećanje životnog standarda građana Srbije pa će socijalno ugrožene kategorije dobiti jednokratnu finansijski pomoć, a svi punoletni građani naknadu u iznosu od po 6.000 dinara.
Mali je naveo da je Srbija makroekonomski stabilna, da na računu trenutno ima 600 milijardi dinara i da će bruto domaći proizvod Srbije na kraju ove godine dostići 95 milijardi evra.
Dodao je da je javni dug pod kontrolom i da neće preći 45 odsto udela u BDP-u do kraja godine.
Ministar je rekao da će od 7. septembra početi prijave za isplatu jednokratne pomoći građanima u iznosu od 6.000 dinara, koji nemaju pravo na isplatu iz Akcionarskog fonda, dodajući da je ceo paket pomoći građanima vredan 980,6 miliona evra.
“Mi ćemo svim našim najstarijim sugrađanima, ako usvojite taj zakon 14. septembra isplatiti – nekima 35.000 dinara, nekima 27.500 dinara, nekima 20.000 dinara, a takođe ćemo sa po 25.000 dinara pomoći onima koji primaju novčanu socijalnu pomoć, onima koji primaju dečiji dodatak, onima koji primaju borački dodatak, i sa po 10.000 dinara svim borcima, kojih ima još negde oko 90.000 u Srbiji”, istakao je Mali.
Na dnevnom redu vanredne sednice Skupštine je i Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, kao i predlog izmena Zakona o sprečavanju korupcije i predlog izmena Zakona o upisu nepokretnosti.
Pred poslanicima je i predlog za izmenu Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, kao i predlog za izmenu Zakona o javnom dugu.
Poslanici će razmatrati i predlog izmena Zakona o javnim medijskim servisima, kao i predloge za izmenu Zakona o crkvama i verskim zajednicama i Zakona o nacionalnom DNK registru.
Na dnevnom redu su i predlozi više zakona o zajmovima, kao i izveštaji o radu Agencije za sprečavanje korupcije i Komisije za zaštitu konkurencije.
