Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave – 15. septembar, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodeljuje odlikovanja zaslužnim pojednicima i institucijama u Palati Srbija.
Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici odlikovan je Kasim Žomart Tokajev, predsednik Republike Kazahstan – za izuzetne zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Kazahstan.
Ordenom srpske zastave trećeg stepena odlikovan je Angus Makfadijen, istaknuti škotski filmski, televizijski i pozorišni glumac – za istaknute zasluge, umetnički i moralni doprinos očuvanju istine o stradanju srpskog naroda na području Autonomne pokrajine Kosova i Metohije .
Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovani su Petar Božović, jedan od najistaknutijih dramskih umetnika – za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume, Predrag Đaković, akademski slikar – za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti slikarstva i Veselin Vesko Grozdanić, televizijski reditelj, režirao više od 5.500 prenosa najznačajnih događaja- za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti televizijske režije.
Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima odlikovana je posthumno prof. dr Milica Bajčetić, redovni profesor na Katedri za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju, dobitnica najprestižnije regionalne nagrade u medicini – „Medis“ za prvu inovativnu formulaciju enalaprila u obliku mini-tablete, namenjene deci uzrasta od rođenja do šest godina koja boluju od srčane slabosti.
Orden je primio suprug Zlatko Bajčetić.
TANJUG / AP / AMIR HAMZAGIĆ (STF)
Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena odlikovani su: Veselin Dželetović, književnik i novinar – za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima, prof. dr Svetlana Popadić, specijalista dermatovenerologije i subspecijalista pedijatrijske dermatologije, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac Klinike za dermatovenerologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije – za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima, posebno u oblasti dermatovenerologije.
Prof. dr Milan Stojičić, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije i subspecijalista onkolog, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije – za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima, posebno u oblasti plastične hirurgije.
Prof. dr Tatjana Trajković, profesor Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu – za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i prosvetnim delatnostima, posebno u oblasti srbistike.
Nebojša Jevrić, književnik, novinar i ratni izveštač – za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti književnosti.
Ivana Žigon, glumica, prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, reditelj, scenarista i humanitarac – za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume i humanitarnog rada.
“Između Srbije i Srpske nema trzavica, uvek jedni uz druge kada je najteže”
Predsednik Srbije je istakao da poslednjih godina između Srbije i Srpske nije bilo trzavica i da su Srbija i Srpska uvek bili tu jedni uz druge kada je najteže.
On je zahvalio rukovodstvu Republike Srpske i predsedniku SNSD-a Miloradu Dodiku što Srbija i Srpska zajednički obeležavaju ovaj dan.
“Ovo mi je poslednji put da kao predsednik Republike držim ovakav govor na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ali sam zahvalan što smo u prethodnim godinama ispunili nešto što je obećano. Između Srbije i Srpske nije bilo nikakvih trzavica, čak i kada nismo isto mislili, ni kada to niste mogli ni da čujete ni da vidite. Pa čak ni da osetite. Uvek smo morali da budemo jedni za druge tu, i jedni uz druge kada je bilo najteže”, rekao je Aleksandar Vučić.
On je dodao da odnosi Srbije i Srpske nisu uvek bili onakvi kakvi su danas.
“Nekada smo imali blokade na Drini, nekada su pljuštale optužbe jednih na račun drugih, drugih na račun prvih, a srpski narod je samo gubio. Onako kako smo se dogovorili prvog dana, tako smo tu reč održali do dana današnjeg. I to je nešto što verujem da će učiniti i oni koji dolaze posle nas”, rekao je Vučić.
Govoreći o značaju ovog praznika, podsetio je na put koji je prošla srpska vojska u Prvom svetskom ratu, nazvavši ga putem koji je po patnji i žrtvi bez premca u istoriji Evrope.
“Krajem 1915. Srbija, pritisnuta udruženim snagama Nemačke, Austrougarske i Bugarske, doživela ono što niko pre nje nije doživeo u tolikoj meri: pokušaj potpunog brisanja jednog naroda sa lica zemlje. Ono što je usledilo mi nazivamo albanskom Golgotom i ta reč Golgota nije nikakva metafora. Vojska i narod, starci i deca, ministri i seljaci, kretali su se preko ledenog albanskog kamenja, kroz sneg do pasa, bez hrane, bez lekova, gonjeni samo jednom mišlju: da ostanu živi, ali i da ostanu slobodni, i da ostanu Srbi”, rekao je Vučić.
Podsetio je da su hiljade ostale zauvek na tom putu, pod snegom Prokletija, u vodama Drima i Jadrana.
“Oni koji su preživeli, nisu preživeli zato da bi se odmorili. Predah na Krfu, pa reorganizacija, pa poslednja bitka za opstanak naroda: Solunski front. Dve duge, nemilosrdne godine, srpski vojnik je držao rovovski položaj, rame uz rame sa francuskim, britanskim, grčkim i italijanskim saveznicima, ne odstupajući, ne predajući se, i čekajući svoj čas. I taj čas je došao, 15. septembra 1918. godine. Tog jutra, u zoru, srpska artiljerija je otvorila vatru kakva se ne pamti vekovima”, rekao je Vučić.
Pod vođstvom vojvode Živojina Mišića, dodaje on, srpska vojska je napadala na najtežem terenu, na Kajmakčalanu i Dobrom Polju, tamo gde je neprijatelj verovao da je proboj nemoguć.
“Uz njihova srca, hrabra srca srpskih vitezova, proboj je bio moguć. Srpska pešadija, gonjena nečim što ne može u potpunosti da se opiše vojnom tehnologijom: željom da se vrati kući, željom da se donese sloboda porodicama koje strepe, željom da se dokaže da mali narod može da bude veći od svoje veličine. Probila je bugarsko-nemačku odbranu na frontu širokom desetak kilometara i to istog dana. Ono što je usledilo ušlo je u udžbenike vojne istorije celog sveta, kao primer brzine i odlučnosti kakva se retko viđa”, rekao je Vučić.
Dodao je da je srpska vojska napredovala zapanjujućom brzinom, presecajući neprijateljske snage na pola, rasturajući čitav jedan front koji je dve godine izgledao neprobojan.
“Već 1. novembra, srpska vojska, ona ista vojska koja je umirala u albanskom snegu, slavno je ušla u oslobođeni Beograd. Sestre i braćo, ne slavimo mi danas samo vojnu pobedu, mi slavimo biološki opstanak našeg naroda.
Naša generacija potrudila se da taj njihov zavet postane zakon. Upravo zato, u avgustu 2020. godine je rođena ta ideja koja je ovom sećanju dala novo insttucionalno telo. Republika Srbija i Srpska dogovorile su da imaju nešto što je preko potrebno: zajednički dan, obeležen na isti način, sa istim ponosom, i u Srbiji i u Srpskoj”, rekao je Vučić.
Prema njegovim rečina, iz preke potrebe naroda, rođen je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i poručio da ovaj praznik ima svoje mesto u zvaničnim državnim kalendarima Srbije i Srpske.
“Slavni preci nosili su slobodu u srcu, njihova žrtva nije bila uzaludna”
Vučić je na ceremoniji rekao da to nije običan dan u godini već praznik kada se sećamo slavnih predaka koji su nosili slobodu u srcu i poručio da njihova žrtva nije bila uzaludna.
“Dragi prijatelji, u dnevniku Arčibalda Rajsa stoji zapisano da su na Solunskom frontu septembra 1918. neprijateljske linije pale pred naletom onih koji su nosili slobodu u srcu. Slobodan Jovanović o ovom događaju piše: Ova ofanziva nije bila samo vojni manevar, već vaskrs jedne države iz pepela stradanja”, rekao je Vučić u Palati Srbija.
TANJUG / AP / AMIR HAMZAGIĆ (STF)
Istakao je da su se danas pre svega okupili da proslave upravo naše uskrsnuće i našu slobodu.
“Okupili smo se, sabrali smo se, da naše slavne pretke opet pomenemo i da im kažemo da njihova žrtva nije bila uzaludna. Ma gde trenutno živeli, u Beogradu ili Banjaluci, u Novom Sadu ili Trebinju, u Nišu ili Bijeljini, u Parizu ili Njujorku, u otadžbini ili rasuti širom sveta pod nebom koje nije srpsko, a srce im kuca u našem ritmu, ono kuca srpski”, naglasio je Vučić.
Kako je rekao, to nije običan dan i nije samo broj u kalendaru.
“Ovo je dan kada se zaustavljamo, skidamo kape, gledamo u nebo iznad sebe i pitamo se: Odakle smo došli, kroz šta smo prošli, i zašto i kako smo, uprkos svemu, još uvek tu i još uvek svoj na svome, i dalje jedan narod”, naglasio je Vučić.
