Protesti francuskih srednjoškolaca, koji su počeli zahtevima za bolje uslove u školama, prerasli su u veliku političku i bezbednosnu krizu. Posle paljenja objekata, sukoba sa policijom i gotovo 2.000 hapšenja 1. oktobra, francuska vlada saopštila je da bezbednosne službe sumnjaju da su La France insoumise (LFI) i grupe povezane sa ultralevicom doprinele organizovanju i radikalizaciji dela protesta. LFI te optužbe odbacuje.
Prema navodima koje su posle kriznog sastanka preneli francuski mediji, službe su proteste opisale kao „organizovanu operaciju“ LFI i njenih saveznika sa ultralevice. Ministar prosvete Eduar Žefre rekao je da je pokret u početku imao legitimne zahteve, ali da je kasnije, prema njegovoj oceni, bio podstaknut od LFI i „uzet za taoca“ od nasilnih ultralevičarskih grupa. Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez ocenio je da su pojedine blokade prešle u „urbano nasilje“.
Pitanje koje se sada postavlja u Parizu jeste koliko su prvobitno učeničko nezadovoljstvo preuzele politički organizovane grupe. Francuski mediji beleže da su se kod pojedinih škola pojavljivale grupe ljudi koji nisu bili učenici tih ustanova, dok vlast tvrdi da su se aktivisti premeštali od jedne blokade do druge. To samo po sebi ne dokazuje centralno upravljanje protestima, ali je bilo dovoljno da vlada javno govori o političkoj instrumentalizaciji nereda.
LFI se od početka politički svrstala uz deo učeničkih zahteva i kritikovala način na koji policija postupa prema demonstrantima. Koordinator stranke Manuel Bompar optužbe vlade nazvao je „komplotizmom“, dok Žan-Lik Melanšon tvrdi da vlast pokušava da diskredituje nezadovoljstvo mladih. Sa druge strane, vlada upozorava da politička podrška blokadama u trenutku nasilja može dodatno da podstakne eskalaciju.
Razmere krize pokazuju koliko se protest udaljio od obične rasprave o obrazovanju. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je 1. oktobra uhapšeno 1.949 ljudi, da je 305 policajaca, žandarma i vatrogasaca povređeno i da su protesti ili blokade zabeleženi u 1.027 škola. Više stotina ustanova zatvoreno je narednog dana, dok je vlada angažovala dodatne jedinice CRS-a i mobilne žandarmerije.
Istovremeno, zahtevi učenika ostaju stvarni i široki: više nastavnika, manja odeljenja, bezbednije školske zgrade i promene u sistemu upisa. Zbog toga se u Francuskoj vodi dvostruka rasprava — o problemima obrazovanja i o tome da li je deo nasilja politički usmeren. Za sada je sigurno jedino da je spor izašao iz školskih dvorišta i postao jedno od centralnih unutrašnjih političkih pitanja u zemlji.
Izvori: Le Monde, RTL, francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
