U selu Glušci kod Metkovića 26. septembra služeni su liturgija i pomen stanovnicima stradalim u Drugom svetskom ratu. Krajem septembra 1944. ustaše su iz tog sela u logor Jasenovac odvele 93 meštana, pretežno žene, decu i stare ljude. Sećanje na njih okuplja potomke i danas malobrojnu srpsku zajednicu u dolini Neretve.
Ispred seoske crkve stoji spomenik sa imenima žrtava. Gotovo svaka porodica u Glušcima izgubila je nekoga u tom odvođenju. Na godišnjem pomenu molitva i imena upisana na spomeniku daju lični smisao broju koji se često navodi u istorijskim pregledima: iza svakog upisa ostali su dom i porodica.
O ovogodišnjem skupu izvestila je Radio-televizija Vojvodine, pozivajući se na izveštaj RTRS-a. Podaci o 93 odvedena meštana potvrđeni su i u ranijim svedočenjima iz sela. Njihovi potomci naglašavaju da se priča o stradanju mora prenositi mlađima, posebno zato što je reč o ženama i deci koje rat nije mogao poštedeti.
Za Glušce obeležavanje godišnjice ima i savremenu dimenziju. Povratničko selo čuva crkvu, spomenik i porodične veze, dok se stanovnici suočavaju sa malim brojem dece i izazovima opstanka. Podrška obrazovanju, jeziku i kulturnom životu važna je koliko i održavanje mesta sećanja. Stari snimci komemoracija svedoče o kontinuitetu okupljanja, ali ovogodišnji skup ostaje zaseban povod za izveštavanje.
Pomen ne može da vrati ubijene, ali čuva njihove identitete i istorijsku činjenicu o zločinu. Dostojanstveno sećanje u Glušcima podseća da zaštita kulturnog nasleđa i prava današnjih meštana ide zajedno sa poštovanjem žrtava. U tom pamćenju broj žrtava nije tek statistika, već opomena o odgovornosti prema preživelim zajednicama.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
