Skoro svaki deseti stanovnik Španije živi u stanu ili kući bez dovoljno prostora, čime je stambena kriza dobila još jednu tešku socijalnu dimenziju. Prema podacima španskog Nacionalnog instituta za statistiku, stopa prenaseljenosti domaćinstava dostigla je 9,5 odsto, naspram 4,7 odsto 2018. godine, kada je Pedro Sančez preuzeo vlast.
Podatak se odnosi na ljude koji žive u domaćinstvima sa manjim brojem soba od minimuma koji INE određuje prema broju odraslih, parova i dece. Rezultat za 2025. najviši je u poslednje dve decenije, dok je još 2021. godine u takvim uslovima živelo 6,4 odsto stanovništva. Španski portal „OK Diario“ ocenjuje da brojke ozbiljno dovode u pitanje učinak vladine stambene politike.
Najveći pritisak osećaju podstanari. Podaci evropske statistike pokazuju da u prenatrpanim stanovima živi čak 20,5 odsto zakupaca na slobodnom tržištu. U regulisanom sektoru taj udeo iznosi 13,3 odsto, dok je među porodicama koje otplaćuju hipoteku porastao sa 3,5 odsto 2019. na 7,8 odsto 2025. godine.
Uzrok nije samo poskupljenje nekretnina već i hronični nedostatak stanova tamo gde raste broj stanovnika. Banka Španije procenila je da je samo između 2022. i 2024. razlika između stvaranja novih domaćinstava i izgradnje dostigla između 400.000 i 450.000 stanova. Posebno su pogođeni Madrid, Barselona, Valensija, Alikante i Malaga.
Kada porodice sa redovnim primanjima više ne mogu da priušte odgovarajući prostor, stambena politika prestaje da bude pitanje tržišta i postaje pitanje društvene stabilnosti. Vlada može da najavljuje ograničavanje kirija i novu državnu gradnju, ali najnoviji podaci pokazuju da ponuda ne prati potrebe građana i da se cena tog zakašnjenja meri sve skučenijim životom.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
