Hrvatski profesor o ekonomskom rastu Srbije

Hrvatski politikolog i profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović ocenio je, kako prenose Politika i Informer, da je Srbija od 2014. godine ekonomski napredovala brže od Hrvatske, iako je Zagreb koristio prednosti članstva u Evropskoj uniji. Izjava je važna jer dolazi iz susedne zemlje u kojoj se razvoj Srbije često posmatra kroz političke, a ne samo ekonomske naočare.

Gostujući u emisiji „Brifing“, Jović je kao rezultate naveo izgradnju auto-puteva, Beograd na vodi, pripreme za Ekspo 2027, nacionalni stadion, priliv stranih investicija i očuvanje velikih industrijskih sistema, uključujući Železaru u Smederevu i rudarski kompleks u Boru. Brojke o platama i veličini privrede koje je izneo predstavljaju njegovu ocenu i treba ih čitati u okviru korišćene metodologije i valutnog preračunavanja.

Podaci Svetske banke potvrđuju suštinu poređenja o smanjivanju razlike. Prema poslednjoj dostupnoj seriji nominalnog BDP-a u tekućim dolarima, Srbija je sa približno 49,1 milijarde dolara u 2014. stigla do gotovo 100 milijardi u 2025. Hrvatska je u istom razdoblju napredovala sa oko 59,6 na 105,1 milijardu dolara. Razlika je tako smanjena sa oko 10,5 na nešto više od pet milijardi dolara.

Nominalni BDP nije isto što i realni rast niti sam po sebi govori koliko svaki građanin živi bolje: na njega utiču inflacija i kurs, dok je za potpunu sliku potrebno pratiti produktivnost, kupovnu moć i BDP po stanovniku. Ipak, približavanje ukupne ekonomske snage dve zemlje ostaje merljiva činjenica, posebno imajući u vidu da Srbija nije članica EU i nema pristup svim fondovima koje koristi Hrvatska.

Jovićevo priznanje zato ima širi politički značaj. Ono pokazuje da državna politika usmerena na infrastrukturu, investicije i industrijsku obnovu daje rezultate koje registruju i sagovornici van Srbije. To nije razlog za samozadovoljstvo, već potvrda da nastavak ulaganja, uz jačanje domaće privrede i životnog standarda, može dodatno učvrstiti poziciju Srbije u regionu.