Vera jača od muka: Svete Minodora, Mitrodora i Nimfodora ostale nerazdvojne do smrti

Srpska pravoslavna crkva 23. septembra molitveno proslavlja svete mučenice Minodoru, Mitrodoru i Nimfodoru, tri rođene sestre iz maloazijske Vitinije koje su početkom četvrtog veka postradale zbog nepokolebljive vere u Gospoda Isusa Hrista. Njihovo žitije sačuvalo je svedočanstvo o sestrinskoj ljubavi, čistoti života i odlučnosti da ni pred najtežim mukama ne prinesu žrtvu neznabožačkim bogovima.

Vaspitane u hrišćanskom duhu, sestre su napustile grad i povukle se u pustinju, gde su život provodile u postu, molitvi i devičanstvu. Prema crkvenom predanju, Bog ih je obdario darom čudotvorstva, pa su ljudi počeli da im dovode bolesnike tražeći pomoć i isceljenje. Glas o njima tako je stigao i do upravitelja Frontona.

Fronton ih je izveo pred sud i najpre pokušao da ih pridobije laskama, bogatstvom i obećanjem da će ih car udati za ugledne velikaše. Kada su odbile njegove ponude, naredio je da Minodora bude mučena, dok su Mitrodora i Nimfodora zatvorene. Na zahtev da prinese žrtvu idolima, Minodora je odgovorila da upravo prinosi celu sebe na žrtvu svome Bogu.

Posle njene smrti, vlasti su izvele preostale dve sestre i pred njih položile Minodorino telo, očekujući da će ih prizor slomiti. One su, međutim, ostale verne Hristu i spremne da podele sudbinu svoje sestre. Nakon teških muka postradale su i Mitrodora i Nimfodora. Prema žitiju, kada je Fronton naredio da njihova tela budu spaljena, oganj sa neba pogodio je njega i njegove sluge, dok je kiša ugasila pripremljenu lomaču.

Hrišćani su tela svetih mučenica dostojno sahranili u zajedničkoj grobnici, a nad njihovim moštima kasnije je podignut hram. Postradale su između 305. i 311. godine, za vreme cara Maksimijana Galerija. Crkva ih pamti kao sestre po krvi i veri koje su ostale nerazdvojne u životu, stradanju i Carstvu nebeskom.