Sveti velikomučenik Nikita: pobednik po imenu i nepokolebljivi vojnik Hristov

Srpska pravoslavna crkva 28. septembra obeležava praznik Svetog velikomučenika Nikite, hrišćanina gotskog porekla koji je u četvrtom veku postradao zbog vere u Isusa Hrista.

Njegovo ime znači „pobednik“, a prema crkvenom predanju, svojom postojanošću zaista je odneo duhovnu pobedu nad mučiteljima i smrću.

Sveti Nikita rođen je u Gotskoj zemlji, sa druge strane Dunava, u vreme kada se hrišćanstvo širilo nakon vladavine Svetog cara Konstantina Velikog.

Krstio ga je gotski episkop Teofil, učesnik Prvog vaseljenskog sabora, koji je među Gotima propovedao pravoslavnu veru. Nikita se istakao pobožnošću i propovedanjem, privodeći mnoge ljude Hristu.

U to vreme među Gotima je izbio građanski rat između pristalica Fritigerna i neznabožačkog vladara Atanariha. Nakon što je Atanarih ponovo preuzeo vlast, započeo je surovo gonjenje hrišćana.

Sveti Nikita otvoreno mu se suprotstavio, osuđujući njegovo bezbožništvo i nasilje, dok je progonjene vernike hrabrio da ostanu čvrsti u veri.

Zbog takvog delovanja Nikita je uhapšen i izložen teškim mukama. Kada mučitelji nisu uspeli da ga prinude da se odrekne Hrista, osudili su ga na smrt spaljivanjem.

Prema žitiju, njegovo telo ostalo je nepovređeno u ognju, dok je njegova duša primila venac mučeništva. Tako se pokazao pobednikom ne samo po imenu već i svojim životom i stradanjem.

Njegovo telo tajno je uzeo pobožni hrišćanin Marjan i preneo ga u grad Mopsuest u Kilikiji.

Predanje govori da ga je kroz tamnu i kišovitu noć do svetiteljevog tela vodila neobična zvezda. Nad njegovim moštima kasnije je podignuta crkva, a brojni vernici dolazili su tražeći utehu i isceljenje.

Žitije Svetog Nikite svedoči da prava pobeda nije u zemaljskoj sili, vlasti i oružju, već u vernosti Hristu. Njegov praznik dolazi neposredno posle Vozdviženja Časnog krsta, podsećajući vernike da se krst, trpljenje i žrtva u hrišćanskom životu završavaju vaskrsenjem i večnim životom.