Srbija od 27. septembra, kada je Aleksandar Vučić podneo ostavku, nema predsednika – funkciju vršioca dužnosti šefa države, kako to propisuje Ustav, obavlja predsednica parlamenta Ana Brnabić, koja bi trebalo i da raspiše predsedničke izbore. Ukoliko to ne učini do početka sledeće nedelje, kada se očekuje konstituisanje novog parlamenta i izbor rukovodstva, onda će to učiniti novi šef skupštine, koji će biti iz Studentske liste.
Propisano je da predsednički izbori moraju da budu održani najkasnije do 27. decembra, a raspisani najmanje 30 dana pre dana glasanja – što znači da je poslednji rok za to 27. novembar. Poznavaoci prilika ocenjuju da će Studentska lista nastojati da podršku s parlamentarnih izbora pretoči u pobedu i na predsedničkim izborima, dok se SNS suočava sa izazovom da nađe adekvatnog kandidata.
Zanimljivo je, inače, da će Srbija u ovih nekoliko meseci imati čak četiri predsednika. Vučića je na tom mestu, kao vršilac dužnosti, zamenila Ana Brnabić. Nakon što se sledeće nedelje konstituiše skupština, njen novi predsednik, koji će biti sa Studentske liste, postaće i vršilac dužnosti predsednika Srbije. A onda će na izborima koji će uslediti biti izabran i predsednik države.
Ko (ni)je najavio učešće?
I dok se čeka početak izborne trke, u javnosti se uveliko spekuliše o imenima predsedničkog kandidata kako Studentske liste, tako i SNS. Ali, nijedna strana zasad zvanično ne izlazi s imenima. Kao mogući kandidat Studentske liste u delu javnosti se pominje akademik Radomir Saičić, ali i rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić. S druge strane, kada je reč o SNS, među imenima su ranije bili Ana Brnabić, te predsednk Ustavnog suda Vladan Petrov, a u jednom trenutku i Milica Đurđević Stamenkovski. Vučić je pre nekoliko dana nagovestio čak i mogućnost da SNS ne učestvuje na predsedničkim izborima, jer “u ovakvim uslovima nema nikakvog razloga da učestvujemo u nečemu što je farsa.” Nešto slično je Vučić ponovio i danas, rekavši da bi potpuno ignorisao predsedničke izbore, jer ne želi da pravi iluziju da su stvari u Srbiji normalne. Ipak, dodao je da će se o tome da li će SNS imati kandidata odlučivati na organima stranke. Kazao je i da mu nije do toga da nekoga promovišu tek da bi ga promovisali.
TANJUG / FOTO TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ/ bg
Učešće na predsedničkim izborima zasad su najavili Pokret Snaga Srbije BK, koji će kandidovati Bogoljuba Karića, kao i lider pokreta “Mi, snaga naroda” Branimir Nestorović. Ranije je učešće u trci za mesto na Andrićevom vencu najavio i lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin. Isto je učinio i predsednik SPS Ivica Dačić, koji je pre parlamentarnih izbora, na kojima je stranka ostala ispod cenzusa, rekao da ako on bude kandidat za predsednika Srbije – “pobediti sve”.
Ostaje otvoreno pitanje da li će svog kandidata na ovim izborima imati i neke stranke dosadašnje parlamentarne opozicije ili će – kao što je to učinila većina njih na parlamentarnim izborima – podržati Studentsku listu.
Nema sumnje da su nedavni parlamentarni izbori, koji su najveći deo stranaka ostavili ispod cenzusa, umnogome promenili stvari na političkoj sceni, pa samim tim i prilike kad je reč o predstojećim predsedničkim izborima. I zato bi ishod minulih izbora mogao znatno da utiče i na ishod glasanja koje tek sledi. Ipak, izbor kandidata za ovu trku nije jednostavan posao ni za jednu stranu.
“Studentska lista će iskoristiti politički zamah”
Nikola Perišić iz Instituta za političke studije navodi za NIN da predsednički izbori predstavljaju drugačiju vrstu političkog nadmetanja u odnosu na parlamentarne, pre svega zbog njihove izrazite personalizacije. Uz to, kako kaže, prema ustavnom uređenju Srbije, predsednik Republike ima ograničene nadležnosti.
“Studentska lista nastojaće da iskoristi politički zamah i mobilizacioni potencijal koji je ostvarila na parlamentarnim izborima i da podršku koju je dobila pretoči u pobedu i na predsedničkim izborima. Na taj način će se nastaviti kontinuitet da se na najvišim državnim funkcijama nalaze predstavnici istog političkog bloka. Zbog toga će za Studentsku listu biti posebno važno da pronađe kandidata koji može da objedini različite društvene grupe okupljene oko ovog političkog projekta, ali i da zadrži poverenje građana koji su podržali studentski pokret upravo zbog njegovog kolektivnog karaktera”, priča Perišić i nastavlja:
“Kada govorimo o idealnom predsedničkom kandidatu, ne postoji univerzalni profil koji garantuje uspeh, ali postoje osobine koje bi morale da budu zastupljene. Pre svega, to su lični i profesionalni integritet, politički kredibilitet, sposobnost jasne i argumentovane komunikacije, kao i razumevanje ustavnih nadležnosti i institucionalne uloge predsednika Republike. Veoma je važno da kandidat poseduje određeni stepen političkog iskustva, ali i da nije opterećen političkim kontroverzama koje bi mogle da ograniče njegovu sposobnost da predstavlja različite delove društva.”
S druge strane, dodaje Perišić, još nije sasvim jasno ko bi mogao da bude najpogodniji kandidat SNS-a.
“Osnovni problem jeste pronalaženje kandidata koji poseduje dovoljno političkog autoriteta, prepoznatljivosti i kredibiliteta da može da objedini postojeće biračko telo. SNS je godinama gradio političku komunikaciju i mobilizaciju oko jedne dominantne ličnosti, zbog čega će biti posebno zahtevno pronaći kandidata koji neće ostati u senci Aleksandra Vučića. U javnosti su se tokom prethodnih meseci pojavljivala različita imena, uključujući i pojedine nestranačke ličnosti iz akademske sredine. Ipak, ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri bi takav kandidat mogao da izgradi sopstveni politički autoritet i koliko bi njegova kandidatura zaista predstavljala novu političku ponudu, a koliko bi bila nastavak dosadašnjeg modela političkog predstavljanja. Dodatnu neizvesnost unose i izjave Aleksandra Vučića, koji je u više navrata nakon parlamentarnih izbora govorio o mogućnosti da SNS ne učestvuje na predsedničkim izborima”, ukazuje sagovornik NIN-a.
NIN / Zoran Ilić
Prema njegovim rečima, ponuda predsedničkih kandidata pokazeće u kom pravcu se dalje kreće politička scena u Srbiji.
“Zbog toga predsedničke izbore treba posmatrati i kao svojevrstan test političke transformacije svih relevantnih aktera. Za tradicionalne političke opcije to će biti prilika, ali i izazov, da pokažu mogu li da prevaziđu izborni neuspeh sa parlamentarnih izbora, redefinišu svoje političke pozicije i pronađu nove modele obraćanja biračima. Za SNS će značajno biti pitanje očuvanja političkog identiteta i mobilizacione sposobnosti bez neposrednog oslanjanja na dosadašnji model personalizovanog liderstva. Za Studentsku listu, pak, predsednička trka predstavljaće test sposobnosti da kolektivni politički identitet pretoči u prepoznatljivo individualno kandidovanje, a da pritom ne izgubi one karakteristike koje su joj omogućile da mobiliše tako širok krug građana”, zaključuje Perišić.
“SNS u problemu”
Profesor FPN Miloš Bešić ocenio je za RTS da je moguće da će SNS odustati od te predsedničke trke zato što nemaju kandidata i da bi katastrofalno izgubili tu trku.
“I da su kojim slučajem dobili ove izbore, oni bi imali jako puno problema sa tim predsedničkim izborima. Oni su napravili jedan autoritaran model gde se jedan čovek pita za sve i gde vi nemate nikakvu kadrovsku alternativu za ključne funkcije. Čak i da su dobili ove izbore, na sreću nisu, oni bi imali veliki problem da imaju tog kandidata”, rekao je Bešić.
