Predizborna kampanja će se, kako stvari stoje, tek zahuktati, ali neke stvari se već kristališu. Nakon najnovijeg istraživanja agencije “Faktor plus” se, recimo, vidi koliko bi lista ušlo u parlament, ali se najpre vidi ko trenutno raste, a ko pada u biračkom telu. Istovremeno, nakon povlačenja nekih političkih aktera opozicije iz izborne trke, poznavaoci prilika ocenjuju da bismo na ovim izorima ipak mogli da imamo neku vrstu referendumske atmosfere.
Istraživanje “Faktor plusa” pokazalo je da bi, da se izbori održavaju u nedelju, najviše glasova osvojila koalicija “Ujedinjena Srbija” koju predvodi Aleksandar Vučić – 48,6 odsto, što je za 1,4 odsto više nego u prethodnom istraživanju javnog mnjenja. Studentska lista bi osvojila bi 37,1 odsto, a to je skok od 5,6 odsto u odnosu na prošlo istraživanje. Iznad cenzusa bi bile još samo dve liste – SPS sa 4,9 odsto i Evropska Srbija (SSP Dragana Đilasa/Srbija centar Zdravka Ponoša/Solidarnost Gorana Ješića) koja bi mogla da računa na 3,6 odsto glasova.
Šta mogu da pokažu istraživanja?
Politički konsultant Vladimir Dobrosavljević ocenjuje za NIN da se rezultati istraživanja ne bi smeli posmatrati kao statična izborna prognoza, niti kao nepogrešiva aritmetika biračkog tela.
“Politička praksa u Srbiji nas uči da sondaže javnosti daleko češće otkrivaju dugoročne trendove i pomeranja tektonskih ploča nego što daju precizne nominalne brojke. Istovremeno, u domaćem političkom inženjeringu, plasiranje ovakvih nalaza neretko služi upravo u procesu formiranja stavova javnosti i nametanja željenog okvira percepcije, a znatno manje kao realna detekcija autentičnog raspoloženja građana. Plasiranjem određenih procenata često se svesno podstiče efekat svrstavanja uz pobednika ili se biračima sugeriše raspon realnih ishoda kako bi se kanalisala njihova motivacija i očekivanja. Kada se podaci ogole od manipulativnog šuma, osnovna poruka je nedvosmislena: politička scena Srbije je trenutno u potpunosti pretvorena u binarnu i plebiscitarnu matricu. U takvim okolnostima nestaje prostor za nijansirane programe, ideološka preispitivanja i treće puteve. Dva gravitaciona centra – režim i Studentska lista – usisavaju celokupnu društvenu pažnju i biračku energiju. Cenu takve dihotomije direktno plaćaju svi ostali akteri u političkoj areni, jer po zakonitosti referendumske logike, kada je biračko telo dovedeno pred izbor ‘ili-ili’ svaki pokušaj pozicioniranja između dva pola doživljava se kao politički anahronizam ili nedorečenost”, objašnjava Dobrosavljević.
NIN / Đorđe Kojadinović
“Tek ćemo videti kako će se procenti kretati”
Izvršni direktor agencije “Faktor plus” Vladimir Pejić naveo je da se “kampanja zahuktava i tek ćemo videti kada odmakne kako će se procenti kretati”. Kazao je da bi na izbore u ovom trenutku izašlo 62 odsto građana i da očekuje da “izlaznost bude dosta visoka”.
“SNS uspešno čuva svoje biračko telo. Ako tako ostane mogli bi da računaju na apsolutnu većinu”, naveo je on za “Blic”.
Socijalisti će, smatra, i posle izbora nastaviti da budu saradnik vladajuće SNS.
Kada je reč o Studentskoj listi, on je naveo da se, nakon povlačenja Narodnog pokreta Srbije, Ekološkog ustanka i Novog lica Srbije, opozicioni front se homogenizovao.
“Evropska Srbija u kojoj su Dragan Đilas i Zdravko Ponoš pokazala je političku hrabrost. To obično rezultira i nekim skokom podrške, ali je situacija specifična, pa ćemo videti hoće li i sada to biti slučaj. Pored udara vlasti, još jače udare trpe od kolega sa iste strane, iako su prilično trpeljivi. Stavili su na kocku dosta toga, ali ne politički ugled, pa ćemo videti hoće li im se to isplatiti”, navodi Pejić.
S druge strane, Autentična desnica, koju okuplja Novi DSS, na korak je od cenzusa sa rejtingom 2,8 odsto, dok bi lista “Mi snaga naroda” Branimira Nestorovića, koja je “merena” s Narodnom strankom, osvojila bi 1,2 odsto glasova.
O ovom istraživanju upitan je i Aleksandar Vučić, koji je medijima kratko odgovorio:
TANJUG / AP / AMIR HAMZAGIĆ (STF)
“Ne želim da komentarišem istraživanja javnog mnjenja. Mislim da je utakmica neizvesna”, rekao je Vučić i dodao da će SNS dati sve od sebe i boriti se do poslednjeg trenutka.
Ko je sve (zasad) u trci?
Republička izborna komisija (RIK) do sada je proglasila ukupno deset izbornih lista za vanredne parlamentarne izbore raspisane za 25. oktobar, a rok za predaju kandidata za poslanike traje do 4. oktobra u ponoć. Koalicija “Narodna Srbija” je u međuvremenu povukla svoju listu.
Prva na glasačkom listiću biće lista “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”, koalicije okupljene oko SNS, čiji je nosilac Aleksandar Vučić.
Pod rednim brojem dva je lista koalicije oko SPS pod nazivom “Ivica Dačić – Faktor stabilnosti”.
Treća na glasačkom listu je “Studentska lista – Studenti pobeđuju”, čiji je nosilac profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Ilija Srdanović.
Zatim slede tri liste koje nastupaju sa statusom nacionalnih manjina – pod rednim brojem četiri biće lista koalicije Sandžačke demokratske partije i Crnogorske demokratske partije “Rasim Ljajić – Ljudski SDP/CDP”, čiji je nosilac osnivač SDP-a Rasim Ljajić, zatim pod brojem pet lista “Savez vojvođanskih Mađara – dr Balint Pastor”, čiji nosilac je predsednik stranke Balint Pastor, dok je šesta po redu lista Stranke pravde i pomirenja (SPP) “Usame Zukorlić Pokret za ujedinjenje”, a nosilac liste je predsednik SPP Usame Zukorlić.
Na glasačkom listiću će se na sedmom mestu, takođe kao manjinska, naći lista “Ruska stranka, Srbija u BRIKS-u”, a njen nosilac je Slobodan Nikolić.
Zatim sledi koalicija Autentična desnica – Novi DSS – Monarhisti, koja je pod rednim brojem osam. Na devetom mestu je bila sada već povučena lista “Izbor naroda: Miroslav Miki Aleksić, Miloš Parandilović, Aleksandar Jovanović Ćuta, Narodni pokret Srbije, Novo lice Srbije, Pokret ekološki ustanak”. Ova lista je saopštila da sve političke resurse i podršku usmeravaju ka Studentskoj listi.
Kao desetu RIK je proglasio izbornu listu “Evropska Srbija: Marinika Tepić, Zdravko Ponoš, Stranka slobode i pravde, Srbija centar srce, Solidarnost, Samoodbrana, Oslobođenje”.
EPA / EPA/ANDREJ CUKIC
Manevarski prostor za opoziciju
Vladimir Dobrosavljević, upitan o dešavanjima unutar opozicionog bloka, kaže da u uslovima ovako drastične polarizacije, gde Studentska lista preuzima ulogu jedine dominantne alternative režimu, dinamika unutar opozicionog korpusa dobija potpuno drugačiju stratešku težinu.
“Pitanje izlaska ili neizlaska na izbore postaje tema elementarnog političkog preživljavanja. Gledano kroz prizmu dugoročne političke racionalnosti, odluke dva opoziciona tabora vode u dijametralno suprotne ishode. Stranke tradicionalne opozicije koje u ovakvim okolnostima insistiraju na sopstvenom učešću prave ozbiljnu grešku. U referendumskoj atmosferi, gde je biračko telo vođeno snažnim emotivnim nabojem i dualnim izborom, pokušaj pretrčavanja izbornog cenzusa deluje u najmanju ruku izazovno, a u očima velikog dela javnosti duboko kompromitujuće. Glasači takav potez neće čitati u ključu buduće principijelne borbe kroz institucije i afirmacije sopstvenih ideoloških i programskih stavova, već kao oportunizam i direktno rasipanje opozicionih glasova nauštrb vodećeg studentskog talasa. Ulazeći u arenu protivno plebiscitarnom toku, ove partije rizikuju ne samo izborni debakl i pad ispod cenzusa, već i trajnu moralnu i političku stigmatizaciju. Biračko telo bi ih nepovratno označilo kao saučesnike režima i sabotere istorijske šanse za promene, što predstavlja presudu posle koje nema povratka”, priča sagovornik NIN-a.
NIN / Mitar Mitrović
Dodaje da, za razliku od njih, oni akteri koji se u ovom trenutku odlučuju za neizlazak ili odbijaju da stoje na putu studentskom bloku povlače jedini hladnorazumski potez.
“Odluka o povlačenju u ovom rasporedu snaga nije slabost, već svesna amortizacija neminovnog udara. Time što odbijaju da statiraju u scenariju unapred osuđenom na polarizacijsko drobljenje svega što je na sredini, oni čuvaju sopstvenu infrastrukturu, brend i moralni kredibilitet od besa razočaranih glasača. Istorijsko i političko iskustvo uči nas da se referendumski talasi, ma koliko bili siloviti, vremenom iscrpe ili sudare sa složenim institucionalnim realnostima. Oni koji danas racionalno sačuvaju distancu, ne dozvolivši da budu zbrisani ili žigosani u ovom ciklusu, ostavljaju sebi manevarski prostor da u nekoj narednoj fazi nastupe kao nekompromitovana alternativa i nužni akteri za rekonfiguraciju političke scene”, zaključuje Dobrosavljević.
