Članstvo u Evropskoj uniji (EU) je strateški cilj Srbije. To je rečenica koju godinama slušamo, dok istovremeno na terenu gotovo da nema nekog velikog pomaka na evropskom putu. Do zastoja je posebno došlo nakon početka rusko-ukrajinskog sukoba 2022, odnosno nakon što je Srbija odbila da uvede sankcije Rusiji, kao što je to učinila Evropa. Pobeda Studentske liste otvorila je brojna pitanja, pa tako i pitanje koje se odnosi na evrointegracije Srbije, te samim tim i na sankcije Rusiji. Vrh EU je čestitao pobednicima izbora u Srbiji, uz poruke ohrabrenja, ali i uz jasan stav šta se očekuje od Beograda. Sagovornici NIN-a ocenjuju da treba očekivati veće resetovanje odnosa Srbije sa EU i ubrzanje našeg evropskog puta.
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović istakao je da Srbija ostaje na putu evropskih integracija.
“Srbija se na proces evrointegracija obavezala još 2000. godine, pre 26 godina. Taj posao će biti nastavljen. Taj postupak će biti nastavljen. Ali ono što mi svakako možemo da obećamo jeste da nećemo učiniti ono što je uradila prethodna vlast, a to je da se za period od 15 godina izgubi 20 odsto podrške među građanima Srbije kada su u pitanju evrointegracije. To je net outcome, to je krajnji bilans onoga što je prethodna vlast radila. Mi ćemo svakako, na temeljima istih civilizacijskih vrednosti, poštovanja prava i jednakosti, antikoruptivnih radnji, funkcionisanja institucija i slobode medija, potpuno usaglasiti našu državnu unutrašnju politiku sa poglavljima 23 i 24, koja su osnovna prepreka za dalje pristupanje evropskim integracijama”, rekao je Srdanović za Radio Slobodna Evropa.
NIN / Đorđe Kojadinović
Nakon izbora Srdanović je telefonom razgovarao sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom, koji je tom prilikom naglasio da je Srbiji mesto u EU i da su u Briselu spremni da podrže naš evropski put, sa jasnim fokusom na reforme koje je srpski narod tražio: vladavinu prava, borbu protiv korupcije i slobodu medija. U sličnom tonu je bilo i oglasašavanje predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen nakon izbora u Srbiji. Ona je čestitala Studentskoj listi na pobedi, poručujući da su u Briselu “spremni da podržimo reforme u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i jačanja demokratskih institucija, kao i da zajednički radimo na unapređenju evropske budućnosti Srbije i njenom putu ka EU.”
U zajedničkom saopštenju, šefica diplomatije EU Kaje Kalas i evropska komesarka za proširenje Marta Kos navele su da Unija “ostaje spremna na blisku saradnju sa budućom vladom Srbije na ključnim aspektima procesa pristupanja EU, posebno u oblastima demokratskih kriterijuma, nezavisnog pravosuđa i osnovnih prava, uključujući slobodu medija.”
“Gledajući unapred, smanjenje polarizacije u društvu od suštinskog je značaja za jačanje poverenja među građanima i prevazilaženje podela. EU je spremna da pruži podršku reformama i da ih pretvori u nove prilike za građane Srbije”, ističe se u saopštenju Kalas i Kos.
EPA / EPA-EFE/OLIVIER MATTHYS
Ipak, Marta Kos je bila nešto konkretnija u intervjuu za poljski TVP World, kada je, uz ocenu da bi pobeda Studentske liste mogla da bude novi početak za Srbiju na evropskom putu, naglasila da Beograd na tom putu neće moći da napreduje ako ne uvede sankcije Rusiji. Odgovarajući na pitanje da li će Srbija moći da uđe u EU ako ne uvede sankcije Rusiji, ona je navela da “verovatno neće biti moguće da se Uniji pridruži zemlja koja se ne usklađuje sa njom u pogledu strateških interesa, a to su spoljna i bezbednosna politika, što podrazumeva zajedničko delovanje protiv Rusije, posebno u kontekstu ruskog rata u Ukrajini.”
“Možemo očekivati brze i odlučne poteze”
Da li je, dakle, moguć veći reset odnosa na relaciji Beograd-Brisel, odnosno ubrzanje našeg evropskog puta? Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji smatra da je – moguće.
“Gledamo jedan nezabeležen proces, donekle sličan promenama u Mađarskoj, gde je na ovogodišnjim parlamentarnim izborima, znatno slobodnijim od naših, smenjen autoritarni režim premijera Orbana ili promenama u Poljskoj, kada je 1989. godine masovni građanski pokret Solidarnost smenio generala Jaruzelskog, nakon sudbonosnih pregovora za okruglim stolom, a potom na izborima. Mađarski izbori su započeli seriju pobeda građana nad autokratskim režimima po Evropi i svetu, a poljski izbori su pokrenuli mirni pad komunističkog režima u Poljskoj i potom i u čitavom istočnom bloku, koji je simbolično krunisan padom Berlinskog zida. Moglo bi se reći da se radi o procesima koji imaju daleko širi značaj od samih mesta na kojima su započeti”, započinje Minić razgovor za NIN i nastavlja:
“Ukoliko u Evropskoj uniji budu na pravi način razumeli da se ne radi o neobičnom fenomenu sa neizvesnim rezultatom, nego o važnom istorijskom događaju u Srbiji, koji bi mogao imati dalekosežni uticaj na široki tok prestrojavanja u svetskom poretku, a pre svega u Evropi, možemo očekivati brze i odlučne poteze koji bi pomogli novim vlastima u Srbiji da se konsoliduju i ovladaju kako unutrašnjim izazovima, tako i svojim repozicioniranjem u do sada dominantno transakcionim – gola politička trgovina – odnosima sa svetskim partnerima i provincijalno imperijalnim ambicijama prethodne vlasti u neposrednom okruženju. Dakle, treba očekivati veće resetovanje odnosa odnosa Srbije sa EU i ubrzanje našeg evropskog puta. To istovremeno povlači bržu evropsku integraciju čitavog regiona i njegovu održiviju stabilizaciju.”
TANJUG / AP / Omar Havana (STR)
Upitana na čemu će Brisel insistirati u odnosu prema Beogradu, te da li bi sankcije Rusiji mogle da se nađu među prvim zahtevima, Minić navodi da su tri visoka evropska zvaničnika – fon der Lajen, Kosta i Kos koji su bitni za oblikovanje daljeg procesa evropske integracije Srbije – jasno ukazali šta se očekuje od nove Vlade, a to su vladavina prava, sloboda medija, borba protiv korupcije, jačanje demokratskih institucija.
“Dakle, to su prioriteti u čitavom pretpristupnom procesu i uslov da se ‘otvore vrata EU’, kako je napisala Marta Kos. Činjenica da su ti procesi i bez formiranja nove Vlade započeli sutradan posle izbora direktnom voljom i akcijom građana, kao i delova nadležnih institucija i medija, ukazuje da bi relativno brzo moglo da se uspostavi poverenje između novih vlasti i evropskih institucija. To je jedno od ključnih očekivanja EU prema izjavi Marte Kos. Usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU je svakako bitan uslov za dalji napredak pretpristupnog procesa. Ali, u zajedničkoj izjavi visoke predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaje Kalas i komesarke za proširenje Marte Kos dolazećim srpskim vlastima, koju su nakon prethodno pomenutih poruka uputile sa malom zadrškom, ne pominju se Rusija, Kina ili Kosovo kao prioriteti. Pominju se podrška reformama, vladavina prava i slobodni mediji, izborni uslovi, nalazi posmatrača i preporuke OEBS-a. Kao da poručuju da će njihova pružena ruka biti prijateljska, koraci postupni, a odmerenost i razumevanje odlika novog pristupa. Treba se nadati ostvarenju izrečenih dobrih namera”, zaključuje sagovornica NIN-a.
Brisel će dozvoliti jedan “grejs period”
Viši savetnik ISAC fonda Marko Savković navodi za NIN da predstoji jedan “novi početak” kada je reč o našem evropskom putu, odnosno o odnosima Beograda i Brisela.
“Ne očekujem da će insistirati na sankcijama Rusiji, makar ne odmah. Isto tako verujem da će stopa usklađivanja sa spoljnom politikom EU porasti – puno je tu bilo stvari gde se nismo usklađivali zbog kratkoročne procene odlazeće vlasti. Nisu sve sankcije koje se tiču ili će se ticati Rusije jednako važne, mislim da se i tu može napraviti određena distinkcija. Mogu da zamislim da će se, ako program studentske liste bude ispoštovan, menjati politika prema Izraelu i u većoj meri biti usklađena sa EU. Ali da ne prejudiciramo – prava istina je da ne znamo i pretpostavljam da će Brisel dozvoliti jedan ‘grejs period’ dok se ne utvrde pravci delovanja. Ne zaboravite pritom na ‘dijalog’ sa Prištinom koji u ovom trenutku i već duže vreme ne funkcioniše”, navodi Savković i zaključuje:
“Predstoji jedan ‘novi početak” i mogu da zamislim da će se stvari ubrzati, najpre otvaranjem klastera 2 i 3 – odjednom – po konstituisanju nove Vlade. Takav čin bi predstavljao veliki podstrek u nastavku integracija.”
EPA / EPA/NEIL HALL
Srbija je, podsetimo, 2014. otpočela pregovore o članstvu u EU i dosad je otvorila 22 od 35 pregovaračka poglavlja, a zatvorila samo dva. Poslednje pregovaračko poglavlje je otvorila krajem 2021. Već dugo je na čekanju otvaranje klastera 3 – Beograd sve vreme tvrdi da je tehnički spreman za otvaranje, ali da sve stoji iz političkih razloga. U te razloge – osim niske usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, koja se najpre ogleda u činjenici da nismo uveli sankcije Rusiji – spada i situacija u zemlji u protekle dve godine, odnosno kritike iz EU na račun dosadašnje vlasti.
