Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u tehničkom mandatu Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je danas da će primena Zakona roditelj-negovatelj olakšati svakodnevicu porodica i roditeljima pružiti osećaj sigurnosti da nisu sami, i istakla da je prvi zahtev za ostvarivanje prava roditelj-negovatelj stigao svega dvadeset minuta posle ponoći.
“Dvadeset minuta posle ponoći pristigao je prvi zahtev mame sa Novog Beograda. Nakon toga nizali su se zahtevi elektronskim putem, a čim su otvoreni centri za socijalni rad, od jutros građani su mogli i neposredno da se prijave”, navela je ona za K1 televiziju i dodala da se prijava za ostvarivanje ovog prava može uraditi elektronski ili u centrima za socijalni rad.
Đurđević Stamenkovski je rekla da se do jutros elektronskim putem prijavilo 69 osoba za ostvarivanje prava roditelj-negovatelj, i dodala da novi zahtevi nastavljaju da pristižu, dok će broj prijava podnetih neposredno u centrima za socijalni rad biti naknadno objavljen.
Kako je objasnila, elektronsko podnošenje zahteva uvedeno je kako bi se roditeljima koji svakodnevno brinu o detetu olakšalo ostvarivanje prava, i kako ne bi nailazili na administrativne i birokratske prepreke.
TANJUG / DEJAN ŽIVANČEVIĆ (STF)
Đurđević Stamenkovski je ocenila da početak primene zakona predstavlja veliki dan za sistem socijalne zaštite, i dodala da brzina kojom su roditelji počeli da se prijavljuju pokazuje koliko su dugo čekali na ovo pravo i koliko im znači mogućnost da, posle godina neizvesnosti, dobiju dodatnu sigurnost.
Ministarka je istakla da zakon ne može u potpunosti da promeni život porodica koje se suočavaju sa potrebom za stalnom negom deteta, ali da može da olakša njihovu svakodnevicu i materijalni položaj.
“Nedavno sam bila u poseti jednoj mami koja 24 godine neguje svoju devojčicu. Iz fioke je izvadila radnu knjižicu i pokazala mi da je potpuno prazna. Kada 24 godine nanižete neprospavane noći i dane, pune izazova, stresa, brige, ljubavi, pažnje, i onda otvorite radnu knjižicu i vidite da je ona prazna, to je zaista nešto što smo morali da obuhvatimo zakonskim rešenjem i da kao sistem prepoznamo”, poručila je ona.
Đurđević Stamenkovski je istakla da su upravo roditelji i njihova iskustva bili pokretač donošenja zakona, i dodala da se razgovori sa porodicama nastavljaju kako bi roditelji bili upoznati sa uslovima i načinom ostvarivanja novog prava.
Govoreći o uslovima za ostvarivanje statusa roditelj-negovatelj, Đurđević Stamenkovski je objasnila da je ostvareno pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica jedan od ključnih preduslova, uz ispunjavanje ostalih zakonskih uslova.
“Pravo mogu da ostvare roditelji dece koja koriste uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, jer je to dokaz da postoji potreba za konstantnom brigom, roditelji koji nisu zaposleni, koji nisu penzioneri. Punoletstvo deteta samo po sebi ne predstavlja prepreku za ostvarivanje statusa. Deca mogu biti starija od 18 godina, dakle to nije uslov. Odnosno, roditelji i dece i odraslih osoba sa invaliditetom mogu da ostvare pravo na status roditelja negovatelja”, istakla je ona.
Objašnjavajući način na koji je utvrđena mesečna naknada, ministarka je rekla da su uzete u obzir potrebe roditelja i mogućnosti države da finansira novo pravo, napomenuvši da je zakonom predviđeno da se iznos usklađuje svakog 1. marta, sa nominalnom stopom rasta prosečne zarade u Srbiji.
Dodala je da da iako se roditeljska ljubav ne može da meri novcem, naknada treba da predstavlja konkretan oblik podrške, priznanja i olakšavanja njihovih prilika u porodici.
“To je takođe bio iznos koji je država u ovom trenutku mogla da izdvoji pojedinačno za svakog roditelja. Treba uzeti u obzir da je u 65.000 neto iznos. Imamo i uplatu poreza i doprinosa, čime njihova bruto zarada iznosi oko 90.000 dinara”, izjavila je ona.
Ministarka je naglasila da ostvarivanje novog statusa ne znači gubitak prava koja dete već koristi, odnosno da će deca nastaviti da primaju uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, koji iznosi na današnji dan 42.500 dinara.
Đurđević Stamenkovski je izjavila da finansijska podrška mora da bude praćena razvojem usluga koje porodicama olakšavaju svakodnevni život, i poručila da će država raditi na povećanju broja ličnih pratilaca i dnevnih boravaka.
“Ja ću danas u Aranđelovcu otvoriti jedan dnevni boravak upravo namenjen takvoj deci, koji se otvara sredstvima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Odgovornost za razvijanje tih usluga u nadležnosti je i opština i gradova, odnosno lokalnih samouprava”, poručila je ona.
TANJUG / DEJAN ŽIVANČEVIĆ (STF)
Govoreći i o zdravstvenoj podršci, ministarka je izdvojila Institut za rani razvoj deteta i inkluziju, koji je prema njenoj oceni, veoma dobro opremljen i namenjen deci do deset godina.
Ocenila je da razvoj usluga socijalne zaštite treba da prati i razvoj zdravstvenih usluga za ove porodice, i istakla da je ključni cilj sigurnost dece i onda kada roditelji više ne budu mogli da brinu o njima.
Odgovarajući na pitanje zašto je nezaposlenost uslov za novi status, Đurđević Stamenkovski je rekla da novo pravo pruža alternativu onima koji rade prvenstveno zbog potrebe da obezbede egzistenciju porodice.
“Mnogo je roditelja koji rade silom prilika. Mnogo bi im lakše bilo da budu sa svojom dečicom kod kuće. Taj njihov radni angažman je posledica njihove borbe za egzistenciju. Znam mnoge roditelje u Srbiji koji će se opredeliti pre za status roditelja negovatelja nego za radni angažman”, navela je ona.
Ministarka je podsetila i na prava zaposlenih roditelja, među kojima je i mogućnost produženog bolovanja radi nege deteta do navršene 18. godine u zakonom određenim slučajevima teškog oštećenja zdravstvenog stanja, uz naknadu od 100 odsto zakonske osnovice.
Ukazala je i na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, koje se pod propisanim uslovima može koristiti najduže do detetove pete godine.
“Usmeravanje novog prava na nezaposlene roditelje ne predstavlja umanjivanje posvećenosti onih koji rade. To su roditelji koji su 24 časa prisutni, ne odlaze na radno mesto, nisu posvećeni ničemu drugom osim svojoj deci. Što ne znači da mi umanjujemo brigu i ljubav onih roditelja koji su zaposleni”, izjavila je ona.
Osvrćući se na najavljeni rad na novom zakonu o socijalnoj zaštiti, Đurđević Stamenkovski je istakla da bi naredna zakonska rešenja trebalo da obuhvate i pitanja koja nisu u potpunosti rešena sadašnjim propisima.
“Pre desetak dana održali smo prvu radnu grupu za izradu nacrta Zakona o socijalnoj zaštiti, jer je prethodni zakon usvojen 2011. godine. Već se mnogo toga promenilo, što nalaže da usvojimo potencijalno novi zakon o socijalnoj zaštiti. Verujem da će taj zakon o socijalnoj zaštiti definisati upravo i te nijanse i dati jedan širok spektar prava i roditeljima negovateljima, poručila je ona i dodala da su roditelji negovatelji sada prepoznati kao posebna kategorija, čiji će položaj biti razmatran i prilikom pripreme budućih propisa, uključujući propise iz oblasti rada.
Govoreći o budućoj podršci osobama sa invaliditetom, Đurđević Stamenkovski je rekla da je neophodno da se razvijaju usluge u zajednici, kao što su porodični smeštaj i male domske zajednice, dakle nešto što će njima biti analogno porodici iz koje su došli, i napomenula da sistem mora da se prilagođava potrebama korisnika.
“Najvažniji je kadar koji će se baviti njima i u oblasti socijalne zaštite i u oblasti zdravstvene zaštite”, poručila je ona.
Ministarka je najavila povećanje plata zaposlenima u sistemu socijalne zaštite od 1. decembra za 12 odsto, navodeći da je cilj da se njihov rad dodatno vrednuje i da se zaposleni motivišu, i dodala da to povećanje plate pokazuje da država želi da favorizuje i motiviše zaposlene u socijalnoj zaštiti.
