Ministar spoljnih poslova Srbije u tehničkom mandate Marko Đurić izjavio je sinoć na sednici Saveta bezbednosti UN da ni posle 13 godina Zajednica srpskih opština nije formirana, da je sever KiM za Srbe postao policijski protektorat, u kojem su zastrašivanje i nasilje nad civilima deo svakodnevice i da Srbija traži pravdu za sve žrtve ratnih zločina.
Đurić je na sednici, na kojoj je razmatran izveštaj o radu UNMIK-a, naveo da se u izveštaju UNMIK-a situacija na severu KiM opisuje kao mirna, ali krhka i istakao da odsustvo sukoba nije isto što i postojanje bezbednosti, te da je srpska zajednica na KiM dovedena u neizvesnost u pogledu toga da li uopšte ima budućnost na svojim ognjištima.
Rekao je da je stav Srbije jasan – da pravda za žrtve nikada ne sme da bude žrtvovana političkim interesima.
Đurić je naglasio da su i Srbi bili žrtve i da Srbija traži pravdu za svaku žrtvu, i srpsku i albansku i pravdu koja je ista za sve.
On je ukazao na presudu bivšim vođama tzv. OVK od 16. septembra, kada su u sudnici u Hagu, četvorica ljudi koji su, kako je rekao, nekada imali ogromnu političku i vojnu moć u prvom stepenu proglašeni krivim za ratne zločine – Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
EPA / EPA/GEORGI LICOVSKI
Podsetio je da su ih sudije proglasile odgovornim za zločine koji uključuju proizvoljno lišavanje slobode, mučenje, surovo postupanje i ubistva.
Đurić je naveo da se presuda, između ostalog, odnosi na 96 ubijenih ljudi, ali, kako je poručio, pravda je morala da ode i korak dalje.
“Optužbe za zločine protiv čovečnosti nisu dovele do osuđujućih presuda, dok su mnogi, mnogi drugi zločini ostali nekažnjeni – od ubistva srpskih žetelaca u Starom Grackom do ubistava na Radonjićkom jezeru, kao i progona i masovnog egzodusa Srba i drugih nealbanaca”, rekao je Đurić.
On je naglasio da se pravda ne može smatrati zadovoljenom dok toliko žrtava i dalje čeka odgovore.
“Moramo imati hrabrosti da se suočimo sa celokupnom istinom: i Srbi su bili žrtve. Bili su progonjeni, otimani, ubijani i proterivani iz svojih domova na Kosovu i Metohiji. Njihovo stradanje ne može se izbrisati iz istorije samo zato što se ne uklapa u nečiji pogodan politički narativ”, naglasio je Đurić.
Ukazao je da su posle presude, umesto poziva na preispitivanje, neke od najistaknutijih političkih ličnosti u Prištini i Tirani reagovale napadima na presudu i veličanjem onih koji su osuđeni.
NIN / Nenad Božović
Podsetio je da je parlament u Prištini usvojio izmene kojima nastoji da ograniči mandat Specijalizovanih veća Kosova.
“I sama Evropska unija saopštila je da su te izmene u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Prištine i pozvala je na poštovanje nezavisnosti suda i zaštitu svedoka. Razmislite kakvu poruku to šalje. Najpre sud donese odluku. Potom politički lideri osude njegove zaključke. A zatim političari pokušaju da promene pravila po kojima taj sud postupa”, upozorio je Đurić.
On je upitao kako u takvim okolnostima svedok, koji je svedočeći ugrozio bezbednost svoje porodice, može imati poverenja u pravdu.
“Odgovornost sada leži na onima koji su osnovali i podržali ovu instituciju. Oni moraju da obezbede da zločini počinjeni nad Srbima i drugim žrtvama ne budu ponovo gurnuti pod tepih, da svedoci budu zaštićeni i da političko mešanje iz Prištine ne ometa ostvarivanje pravde”, istakao je on.
Poručio je da stav Srbije ostaje jasan: pravda za žrtve nikada ne sme nikada da bude žrtvovana političkim interesima.
“Tražimo pravdu za svaku žrtvu, i srpsku i albansku. Ne srpsku verziju pravde. Ne albansku verziju pravde. Pravdu koja je ista za sve”, naglasio je Đurić.
Đurić je naveo da se u izveštaju UNMIK-a situacija na severu KiM opisuje kao mirna, ali krhka i istakao da odsustvo sukoba nije isto što i postojanje bezbednosti, te da je srpska zajednica na KiM dovedena u neizvesnost u pogledu toga da li uopšte ima budućnost na svojim ognjištima.
Đurić je naglasio da misija UNMIK-a ostaje neophodna upravo zato što njeno osoblje može da sasluša ljude čija se iskustva u međunarodnim izveštajima suviše često svode na nekoliko opreznih redova.
Ukazao je da izveštaj beleži zatvaranja i poremećaje u radu institucija od kojih Srbi zavise, kao i nerešena pitanja u vezi sa povratkom srpskih sudija, tužilaca i sudskog osoblja, rušenja kuća i imovine u vlasništvu Srba u okolini jezera Gazivode, kao i ozbiljne navode o policijskom zlostavljanju.
NIN / Una Škandro
Navodeći da je zaštita privatne svojine duboko ukorenjena u američkoj ustavnoj tradiciji i da je jedan od stubova civilizacije, ukazao je da su ipak ove godine u srcu Evrope, srpske porodice na Kosovu i Metohiji gledale rušenje svojih porodičnih kuća i svojine, dok su njihovi pravni zahtevi ostali nerešeni.
Đurić je naglasio da reintegracija srpskih sudija, tužilaca i sudskog osoblja nije tehnički detalj, već deo obnove poverenja bez kojeg pravda ne može da funkcioniše.
Podsetio je da je posle obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu uhapšeno 37 ljudi, među kojima i jedno maloletno lice, kao i da je osoblje UNMIK-a zaduženo za ljudska prava uočilo modrice i druge povrede nekoliko pritvorenika koji su prijavili zlostavljanje tokom prevoza i boravka u pritvoru.
Kako je naveo, svi ti događaji pričaju priču o zajednici koja je dovedena u neizvesnost u pogledu toga da li uopšte ima budućnost.
“Poruka koju čuju raseljeni Srbi glasi: ne vraćajte se. Poruka onima koji su ostali glasi: naučite da živite bez institucija od kojih zavisite. A onima koji zaštitu traže u sporazumima poručuje se: čak i potpisana obaveza može godinama ostati neispunjena”, istakao je Đurić.
Đurić je istakao da je i EU dokumentovala prekomernu upotrebu policijske sile i nedolično postupanje na severu Kosova i Metohije.
“Za Srbe je sever Kosova postao policijski protektorat, u kojem su zastrašivanje i nasilje nad civilima postali deo svakodnevnog života”, istakao je Đurić.
Prema njegovim rečima, jedan podatak u izveštaju trebalo bi da sve zaustavi, a tiče se toga da se tokom izveštajnog perioda 47 pripadnika nevećinskih zajednica dobrovoljno vratilo na KiM, ali nijedan od njih nije Srbin.
Ukazao je na potrebu zaštite srpskog verskog i kulturnog nasleđa na KiM i ukazao da Gračanica, Visoki Dečani i Pećka patrijaršija nose u sebi vekove vere, sećanja i pripadnosti i da zahtevaju bezbednost, a ne uveravanja koja stižu tek nakon što je šteta već načinjena.
NIN / Vladimir Živojinović
Prema njegovim rečima, svaka izmena u zaštitnim aranžmanima u Visokim Dečanima i na glavnom mostu preko Ibra mora biti zasnovana na verodostojnim bezbednosnim procenama i suštinskim konsultacijama.
Naveo je da uloga KFOR-a ostaje neizostavna i dodao da se odluke o bezbednosti ljudi ne mogu nametati bez njihovog poverenja.
Kako je rekao Đurić, porodice nestalih osoba očekuju podjednako poštovanje.
“Svaki verodostojan trag mora biti istražen, uključujući i osam lokacija identifikovanih posredstvom Radne grupe za nestala lica, na kojima bi se mogli pronaći posmrtni ostaci srpskih žrtava, kao i žrtava drugih nevećinskih zajednica. Pravo svake porodice na istinu ne bi trebalo da zavisi od dnevne politike”, ukazao je Đurić.
Ukazao je da je prošlo 13 godina otkako je postignut dogovor o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji i istakao da ona još nije formirana.
Đurić je naglasio da Srbija ne odustaje od dijaloga sa Prištinom, ali da dijalog ne sme postati zamena za sprovođenje dogovorenog.
Ukazao je da formiranje Zajednice nije opcioni ustupak koji se nudi kada Priština proceni da joj politički trenutak odgovara, već da je obaveza preuzeta u okviru dijaloga, kao i da je njena primena, u skladu sa dogovorenim okvirom, neophodna za obnavljanje poverenja.
Đurić je rekao da se poverenje ne može zahtevati od jedne strane, dok se druga oslobađa svojih obaveza.
“Srbija ne odustaje od dijaloga. Znamo da se budućnost regiona ne može graditi kroz sukob. Želimo da Srbi i Albanci žive bezbedno jedni pored drugih, da rade, uče, trguju i rešavaju razlike mirnim putem. Ali dijalog ne sme postati zamena za sprovođenje dogovorenog. On mora stvoriti uslove koje ljudi zaista mogu da osete u svakodnevnom životu”, rekao je Đurić.
Naveo je da će zato država Srbija nastaviti da obezbeđuje zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, penzije, plate i pomoć za svoj narod na Kosovu i Metohiji i ukazao da to nisu sredstva za konfrontaciju, već usluge koje pomažu porodicama da ostanu u svojim domovima.
NIN / Una Škandro
“I upravo tu naša nacionalna politika mora ostati jasna. Politika očuvanja mira uz čvrstu podršku srpskom narodu – koju godinama sprovodi Aleksandar Vučić i koju ja podržavam – zasniva se na jednom jednostavnom uverenju: zaštita našeg naroda zahteva istrajnost, uzdržanost i državu koja ga ne napušta”, naglasio je Đurić.
Rekao je da Srbija bira mir i dijalog, ali da mir ne sme zahtevati ćutanje o nepravdi, a da dijalog ne može značiti beskonačno čekanje da se postignuti dogovori ispoštuju.
“Biramo pomirenje, ali pomirenje se ne može graditi uskraćivanjem dostojanstva žrtvama”, rekao je Đurić.
Istakao je da će Srbija nastaviti mirno, čvrsto i odlučno da brani prava i budućnost srpskog naroda na KiM, ali i da se zalaže za bezbednost i dostojanstvo svake druge zajednice.
Đurić je rekao da je premijer privremenih prišinskih institucija Aljbin Kurti odbio da omogući glasanje Srbima na KiM na parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra, uprkos činjenici da je OEBS u prošlosti uspešno pomagao takvo glasanje.
Dodao je da je Srbija obezbedila alternativne mogućnosti za glasanje u centralnoj Srbiji.
Naglasio je da je Rezolucija 1244 na snazi i da ona nije fusnota iz nekog drugog vremena i da međunarodno pravo mora biti više od puke fraze na koju se neko poziva samo kada to odgovara njegovoj političkoj poziciji.
“Mi podržavamo puni angažman UNMIK-a. Takođe, insistiramo na tome da njihovi izveštaji ostanu dovoljno detaljni – ne samo da bi prikazali pojedinačne incidente, već i njihov ukupni uticaj na živote ljudi. Neutralnost nikada ne sme značiti izbegavanje pitanja odgovornosti”, rekao je Đurić.
“Jasno smo rekli da se srpski narod na KiM ne može od žrtve pretvoriti u krivca”
Ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Marko Đurić izjavio je sinoć, nakon sednice Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran izveštaj o radu UNMIK-a, da se na sednici vodila žestoka borba za srpske interese na Kosovu i Metohiji i da je jasno rečeno da se srpski narod ne može od žrtve pretvoriti u krivca u južnoj pokrajini.
Đurić je, nakon sednice, u izjavi novinarima, kazao da nije ostao dužan ni na pokušaje da se teror nad Srbima na KiM stavi “pod tepih”.
“Nismo ostali dužni na pokušaje da se srpski narod na Kosovu i Metohiji od žrtve pretvori u krivca, na pokušaje da se teror nad Srbima, koji se ogleda u više od stotinu etnički motivisanih incidenata samo u jednom izveštajnom periodu UNMIK-a, stavi pod tepih. Nismo ostali dužni na pokušaje Kurtijevog režima da prikaže Kosovo i Metohiju kao ‘demokratski raj’, a Srbiju kao ‘Mordor’ u kome se ne poštuju prava nijedne nacionalne zajednice”, istakao je Đurić.
Kako je rekao, posebno interesantno na sednici je bilo uvideti “političku opsesiju predstavnika Kurtijevog režima Aleksandrom Vučićem, pa čak i njegovim članovima porodice”.
Takođe, Đurić je istakao i da su opsesivno pokušali da opravdaju zabranu Srbima sa Kosova i Metohije da glasaju na parlamentarnim izborima 25. oktobra na teritoriji Kosova i Metohije, o čemu, kako je dodao, niko ni ne govori više.
Prema rečima šefa srpske diplomatije, na sednici je pokušano i da se napad, odnosno tragedija koja se dogodila u Banjskoj, prikaže kao isključivo srpska krivica, a da se “pod tepih” stavi činjenica da su tamo stradala trojica Srba sa severa Kosova i Metohije i jedan prištinski policajac albanske nacionalnosti, i to bez ikakve šanse da se čuje i srpska strana priče.
“Sve to smo danas na sednici Saveta bezbednosti izneli u međunarodnu javnost i rekao bih, možda i najviše telo međunarodne zajednice koje još uvek funkcioniše i na kome predstavnici međusobno suprotstavljenih zemalja razgovaraju o svetskim problemima. Dakle, glas Srbije se čuo”, istakao je Đurić.
Dodao je da je govorio i o napadu na srpske dečake na Badnji dan 2023. godine, koji nije dobio nikakav epilog.
Kako je rekao, svi pričaju o Banjskoj, gde je takođe ubijeno troje Srba, a niko ne govori o pokušajima ubistva koji samo čudom nisu rezultirali smrću dvoje dece i za šta niko nije odgovarao.
TANJUG / MSP (STR)
Đurić je naveo da je na sednici Saveta bezbednosti UN govorio i o presudi četvorici vođa tzv. OVK za ratne zločine i istakao da Srbija ne traži ni srpsku, ni albansku već objektivnu pravdu za žrtve tzv. OVK
“Rekao sam da mi ne tražimo ni srpsku, ni albansku pravdu, već objektivnu pravdu za žrtve, srpske i albanske žrtve koje je takozvana, za nas teroristička, organizacija pobila na Kosovu i Metohiji”, rekao je Đurić.
Đurić je naveo da je srpske žrtve na sednici Saveta bezbednosti UN predstavnik režima Aljbina Kurtija pokušao da predstavi kao fabrikacije.
“Dok sam ja govorio i o srpskim i o albanskim žrtvama, izražavajući žaljenje za jedne i druge, on je govorio, vređajući srpske žrtve, da su naše žrtve fabrikacija. To su stvari kojih treba da budemo svesni”, rekao je Đurić.
Istakao je da je međunarodnoj zajednici bilo evidentno da srpska strana ima častan, objektivan i prema istini i budućnosti odgovoran pristup.
“Ukazao sam na to da ovde nismo govorili o budućnosti i da u budućnosti centralno mesto treba da ima formiranje Zajednice srpskih opština, koja 13 godina nije formirana”, rekao je Đurić.
On je naglasio da Srbi na KiM žive u aparthejdu i u stalnom policijskom protektoratu na severu KiM i da su izloženi svakodnevnim kršenjima elementarnih prava.
“Naše škole, naše bolnice, naši crkveni objekti ne mogu normalno da funkcionišu zbog terora Kurtijevog režima. I to sam rekao glasno, jasno, pred Amerikancima, Rusima, Kinezima, pred celim Savetom bezbednosti. I srpski glas po ovoj temi zauvek će se čuti, kao što će zauvek goreti naša želja za pravdom kada je reč o KiM”, istakao je Đurić.
Dodao je da je takođe bila evidentna i želja Kurtijevog režima da se meša i upliće u vanredne parlamentarne izbore u Srbiji 25. oktobra i da nisu krili kome žele uspeh na tim izborima.
Đurić je naveo da je predstavnik Kurtijevog režima ime Aleksandra Vučića i njegove porodice pominjao u SB UN u negativnom kontekstu.
“To je sve što građani Srbije treba da znaju o tome koga oni podržavaju”, rekao je Đurić.
