Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da je Srbija tokom protekle decenije, u vreme vlasti Aleksandra Vučića, ostvarila isti ili nešto viši prosečni godišnji privredni rast od Hrvatske, uprkos tome što nije raspolagala značajnim sredstvima iz fondova Evropske unije. Govoreći na svečanosti povodom 64 godine od osnivanja Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, Milanović je ukazao na ekonomske rezultate dve susedne države i značaj evropskog novca za hrvatsku privredu.
Hrvatski predsednik naveo je da je njegova zemlja u poslednjih desetak godina beležila prosečni godišnji privredni rast od približno 2,5 odsto. Takav rezultat, prema njegovim rečima, ostvaren je uz korišćenje redovnih i vanrednih sredstava Evropske unije, uključujući finansijsku pomoć za otklanjanje posledica zemljotresa, poplava i epidemije. Milanović je ocenio da bi bez te podrške hrvatski ekonomski pokazatelji bili slabiji.
Posebnu pažnju izazvalo je njegovo poređenje sa Srbijom. Osvrćući se na političke ocene o prethodnoj vlasti u Beogradu, Milanović je ironično pomenuo tvrdnje da se Srbija oslobodila „dvanaestogodišnjeg ropstva”, uz ogradu da sam ne želi da izvodi takve zaključke. Potom je istakao da je Srbija u tom razdoblju ostvarila približno jednak, a prema njegovoj proceni i za jednu decimalu viši prosečni godišnji rast od Hrvatske.
Za Milanovića je posebno značajna činjenica da Srbija, za razliku od Hrvatske, nije imala pristup velikim evropskim fondovima namenjenim državama članicama. U svom izlaganju pomenuo je kineske investicije i znatno manja ruska ulaganja, ukazujući na različite izvore finansiranja privrednog razvoja dve zemlje.
Poređenje koje je izneo hrvatski predsednik otvara šire pitanje odnosa evropske finansijske pomoći, domaćih investicija i ekonomskog rasta. Ipak, prosečna stopa rasta nije jedino merilo razvijenosti privrede. Za potpuniju ocenu ekonomskih rezultata potrebno je sagledati i nivo bruto domaćeg proizvoda po stanovniku, produktivnost, zarade, investicije i životni standard.
Milanović je naglasio da svrha njegovog izlaganja nije žaljenje zbog ekonomskih prilika u Hrvatskoj, već potreba da se razvojne mogućnosti sagledavaju na osnovu konkretnih pokazatelja. Prema njegovoj oceni, ekonomski rezultati trebalo bi da budu osnova za buduće političke odluke i određivanje položaja zemlje u promenljivim evropskim i međunarodnim okolnostima.
Izjava hrvatskog predsednika privukla je pažnju upravo zato što je ekonomske rezultate Srbije u vreme Vučićeve vlasti uporedio sa rezultatima Hrvatske, koja je tokom istog perioda raspolagala znatno većom evropskom finansijskom podrškom. Njegova poruka predstavlja poziv da se privredna dostignuća dve zemlje sagledavaju kroz konkretne podatke, a ne isključivo kroz političke ocene.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
