Vlast i opozicija u Prištini se slažu oko malo toga, ali nedavna presuda Specijalizovanih veća u Hagu nekadašnjim vođama Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), među kojima je i Hašim Tači, ujedinila je ove dve strane. Oni je video kao “nepravednu”, a odmah nakon njenog izricanja počeli su protesti koji se i dalje održavaju. Posebnu pažnju, međutim, privlači ideja po kojoj bi se znatno ograničio rad Specijalizovanih veća, ali bi se, između ostalog, i neki predmeti prebacili u Prištinu. Sagovornici NIN-a ocenjuju da su male šanse da se tako nešto zaista i desi, navodeći da se to pitanje koristi u dnevno-političke svrhe.
Predlog izmena i dopuna zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu u Hagu podnela je Demokratska partija Kosova (DPK), koju je osnovao Hašim Tači. Predlog podnet skupštini u Prištini odnosi se na nadležnost veća, dužinu kazne koja može biti izrečena i mesto gde će osuđeni služiti kaznu. Prema tom predlogu, Specijalizovana veća sudila bi samo u slučajevima koji se odnose na konkretne navode o nezakonitom vađenju, uklanjanju i trgovini ljudskim organima, dok bi u slučajevima ubistva, mučenja i okrutnog ili nehumanog postupanja sudila smo kada su ti slučajevi direktno ili neposredno povezani sa slučajevima vađenja i trgovine organima. Slučajevi ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti ili političkog nasilja koji nisu povezani sa vađenjem organa ne bi bili obuhvaćeni mandatom Specijalizovanih veća, prenosi “Reporteri”.
EPA / EPA/GEORGI LICOVSKI
Prema predlogu bi i period za koji bi Specijalizovana veća imala mandat da sude bio skraćen i ne bi bio od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000, kao što je sada slučaj, već od 1. jula 1999. do 31. decembra 2000. DPK takođe predlaže da slučajevi koji ne ispunjavaju uslove suženog mandata budu prebačeni sudovima i tužilaštvu na KiM, odnosno u specijalno odeljenje osnovnog suda privremenih institucija u Prištini, a istrage bi bile prebačene u tzv. specijalno tužilaštvo.
Predlog obuhvata i promenu dužine kazne koja može biti izrečena, a prema njemu maksimalna kazna koja može biti izrečena ne bi bila doživotni zatvor, kao sada, već 15 godina zatvora. Mesto izdržavanja kazne bi se, prema predlogu, takođe promenilo. Prema sadašnjem zakonu, predsednik Specijalizovanih veća mesto izdržavanja kazne bira između zemalja koje su pristale da prime osuđena lica, a predlog predviđa da se zatvorska kazna služi u zatvorima na KiM. Predlog omogućava i predsedniku Kosova da pojedinačno pomiluje osobe osuđene pravosnažnom presudom.
Predsednica kosovske skupštine Aljbuljena Hadžiju je sredinom ove nedelje prosledila Vladi Kosova Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Specijalizovanim većima.
“Bio bi to nezabeležen čin bunta protiv EU”
Pravnik Dragutin Nenezić ocenjuje za NIN da ovaj predlog neće proći.
“Mislim da je predlog zakona u funkciji političke borbe u Prištini, s obzirom da su centralna pitanja vezana za Specijalizovana veća regulisana ustavom, gde se posebno reguliše i pitanje izdržavanja kazni. Izmena zakona bez izmene ustava stoga nema previše smisla. Takođe, sporazumom između Kosova i EU iz 2014. godine, kojim je preuzeta obaveza formiranja Specijalizovanih veća, predviđeno je da je za okončanje njihovog mandata nadležan Savet EU, pa nema previše smisla ni menjati zakon bez izmene tog sporazuma. Stoga bi usvajanje tog predloga bilo čin bunta protiv EU, koji nije zabeležen u kratkoj kosovskoj istoriji, koje bez te EU, između ostalih pokrovitelja kosovske nezavisnosti, ne bi ni bilo”, navodi Nenezić.
EPA / EPA/ARBEN LLAPASHTICA
I asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu Aleksa Nikolić ne veruje da će predlog DPK biti ostvaren u praksi.
“Čini mi se da je to pitanje samo za dnevnopolitičku upotrebu. Ono je teško ostvarivo iz samo jednog razloga – pritiska međunarodne zajednice pod čijim tutorstvom se nalazi ova kvazi-država”, kaže Nikolić za NIN.
Podsetimo, Specijalizovana veća u Hagu su ranije ovog meseca osudila bivše vođe OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija zbog ratnih zločina. Sada sledi žalbeni postupak.
Tači i Krasnići su dobili po 25 godina zatvora, Veselji 18, a Seljimi 13 godina zatvora. S druge strane, Veće je saopštilo da tužilaštvo nije dokazalo da su optuženi počinili zločin protiv čovečnosti. Sam Tači je proglašen krivim za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin nad najmanje 385 lica, za surovo postupanje kao ratni zločin nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica.
Da li će se sudije odupreti pritiscima?
Aleksa Nikolić ističe za NIN da je važno razjasniti o kakvom je sudu reč.
“Specijalizovana veća nisu Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju, već institucija ustanovljena u okviru pravnog sistema takozvanog Kosova, koje Republika Srbija ne priznaje. Zato ovu presudu iz naše perspektive ne treba posmatrati kao presudu međunarodnog suda čiju jurisdikciju Srbija prihvata. Veća su, međutim, u svom pravnom okviru sprovela postupak i donela prvostepenu osuđujuću presudu. Istovremeno, Tužilaštvu ostaje značajan prostor za žalbu: Veće nije prihvatilo tezu o širokom ili sistematskom napadu na civilno stanovništvo, niti je prihvatilo deo konkretnih dokaza. To ostavlja Tužilaštvu mogućnost da u žalbenom postupku snažnije dokaže upravo te elemente optužnice. Istovremeno, sasvim je izvesno da će međunarodne sudije biti pod velikim političkim pritiskom – demonstracije na Kosovu i Metohiji ne prestaju već nedelju dana, a tu su i gotovo horski usaglašene izjave svih političara iz Prištine i Albanije o tome kako su presude skandalozne. Međutim, kako su neke tih sudija lica sa uglednim karijerama, njihov najvažniji zadatak da se odupru tim pritiscima i da u žalbenom postupku ostanu u domenu prava”, jasan je Nikolić.
