„Superfake“ torbe nisu jeftine kopije sa pijace. Reč je o replikama Chanel, Louis Vuitton i Hermès modela koje kopiraju kožu, težinu metalnih delova, broj šavova, pa čak i miris. Stručnjaci za autentifikaciju priznaju da neke primerke teško razlikuju čak i pod lupom ili rendgenom. Na ulici i na društvenim mrežama razlika između originala i kopije sve češće nestaje.
Cene originala rasle su brže od kvaliteta. Klasična Chanel torba poskupela je oko 80 odsto za pet godina, dok se vrhunska kopija prodaje za nekoliko stotina evra. Mnogi kupci svesno biraju repliku jer dobijaju isti vizuelni efekat bez iste cene. Prodaja ide preko zatvorenih grupa na WhatsAppu i WeChatu, a glavni centri proizvodnje ostali su Guangzhou i Istanbul.
Problem se prelio i na tržište polovnih luksuznih predmeta. Platforme za preprodaju već su imale slučajeve u kojima su superfakes prošle proveru. Izveštaj kompanije Entrupy za 2026. godinu pokazuje da je Louis Vuitton i dalje najčešće krivotvoreni brend, dok 8,1 odsto predatih luksuznih predmeta nije moglo pouzdano da se potvrdi kao original.
Luksuzne kuće odgovaraju novim serijskim brojevima, veštačkom inteligencijom i tužbama, ali budžeti za borbu protiv krivotvorina i dalje su skromni u poređenju sa ulaganjima u marketing. Istovremeno, same kuće su delimično otvorile vrata ovom fenomenu: visoke cene, proizvodnja u sličnim fabrikama i zasićenje tržišta izbrisali su granicu između ekskluzivnosti i mase.
Superfake torbe nisu samo krivično delo i kršenje intelektualne svojine. One su znak da luksuz više ne prodaje samo zanat, već i priču koju je sve teže opravdati kada kopija izgleda isto, a košta višestruko manje.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
