Novac nije dovoljan: Do stola u ovim restoranima gotovo je nemoguće doći

U nekim od najtraženijih restorana na svetu rezervacija ne zavisi samo od novčanika.

Prema analizi britanske kompanije ,,Dojo”, na vrhu liste mesta gde je najteže doći do stola nalaze se lokali koji gostima ne nude ni klasičan onlajn sistem rezervacija ni mogućnost zakazivanja telefonom.

Prvo mesto zauzeo je ,,The Lost Kitchen” u malom mestu Fridom u američkoj saveznoj državi Mejn.

Šefica Erin Frenč ne prima rezervacije ni telefonom ni putem interneta: zainteresovani šalju rukom pisanu razglednicu, a izbor se vrši slučajnim odabirom.

Restoran beleži oko 66.000 ,,Google” pretraga mesečno i stotine hiljada pratilaca na Instagramu, a sezonska večera košta oko 295 dolara po osobi, bez pića i napojnice.

Odmah iza njega je njujorški ,,Rao’s”, italijanski restoran osnovan 1896. godine, sa samo deset stolova. Javnih rezervacija nema: mesta praktično „drže“ stari gosti, a stolovi se često prenose u porodici. Treći je barcelonski ,,Disfrutar”, restoran sa tri Mišlenove zvezdice i čekanjem od godinu dana, a četvrti sanfranciskanski ,,House of Prime Rib”, takođe sa listom koja se meri mesecima.

Na listi su i ,,El Celler de Can Roca” u Đironi, bristolski ,,The Bank Tavern”, čiji se nedeljni termini umeju rasprodati za nekoliko minuta, meksički ,,Pujol” i kopenhagenski ,,Noma”. Kod ,,Nome” je prozor kraći, oko 90 dana, ali preprodaja rezervacija na sekundarnom tržištu u proseku dostiže 1.300 dolara. Najskuplja preprodaja u istoj analizi vezana je za ,,The French Laundry”, sa prosečnom cenom od oko 2.086 dolara.

,,Dojo” je bodovao više od 200 restorana prema politici rezervacija, vremenu čekanja, broju pretraga i podacima sa platformi za preprodaju termina u periodu od 90 dana. Indeks meri težinu dolaska do stola, a ne kvalitet hrane, dok procene čekanja nisu garancija. Evropa i SAD dele vrh liste, a jedini pouzdan korak i dalje je provera zvaničnog sajta restorana.