Stevan Todorović i rađanje srpskog sporta: Škola koja je spojila umetnost i gimnastiku

Beogradski đaci dobili su 1857. godine školu u kojoj su se posle crtanja i stihova prihvatali mačeva i gimnastičkih sprava.

Besplatnu privatnu školu koja je povezala umetničko obrazovanje sa gimnastikom otvorio je na današnji dan slikar Stevan Todorović, uvodeći u Kneževinu Srbiju oblik nastave kakav je tada bio među prvima i na Balkanu.

Kuća ikonopisca Milije Markovića Raspopa na Kosančićevom vencu postala je mesto okupljanja učenika Liceja i gimnazije. Tu su učili da crtaju i slikaju, pevali i recitovali Homerovu „Ilijadu“ i Šekspirove tragedije, a zatim vežbali gimnastiku i mačevanje.

Krugove, tegove i motke za penjanje Todorović je kupio svojim novcem. Vežbe su najpre održavane kod Saborne crkve, potom u skladištu Save Spahije. Najrevnosniji đaci osnovali su Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje, prvu organizovanu sportsku ustanovu u Srbiji.

Za deo roditelja takva nastava bila je razlog za uzbunu. Strahujući da će deca polomiti ruke i noge, žalili su se policiji, a njen beogradski šef zabranio je rad. Todorović se obratio ministru prosvete Kosti Nikolajeviću, čiji je sin pohađao školu, i uz njegovu podršku izdejstvovao ukidanje zabrane vežbanja.

Školu je podržao i knez Mihailo Obrenović. Todorović je njegovog vanbračnog sina Velimira učio mačevanju, a knez je novčano pomagao društvo. Prvi javni čas gimnastike i borenja priređen je 1860. godine u Turskom hanu, gde su Beograđani pratili vežbe, mačevanje i pevanje.

Među prvim đacima bili su Čedomilj Mijatović, Jovan Bošković i Vladan Đorđević. Todorovićeva slika „Prvo srpsko gimnastičarsko društvo“ (1858–59), sačuvana u Narodnom muzeju, svedoči o tim počecima.

Škola koju je policija nakratko zatvorila postavila je temelje srpske fizičke kulture, iz koje su se razvili sokolski pokret, moderna gimnastika i sportski život u Srbiji.