Nemačka vlada odlučila je da politički i bezbednosni sukob sa Moskvom proširi i na oblast kulture, a odgovor Rusije stigao je gotovo trenutno. Posle najave zatvaranja Ruskog doma u Berlinu i ruskog generalnog konzulata u Bonu, Moskva je saopštila da će ugasiti sva tri Geteova instituta u Rusiji, čime je dovedena pred kraj više od tri decenije duga nemačka kulturna misija u toj zemlji.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov potvrdio je na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku da će biti zatvoreni centri u Moskvi, Sankt Peterburgu i Jekaterinburgu. „Naravno da će biti zatvoreni nakon što je naš kulturni centar proteran odatle. U suprotnom, ne bismo poštovali sami sebe“, poručio je Lavrov, čiju izjavu prenose Rojters i nemački javni servis BR24.
Povod za novo zaoštravanje bio je incident od 4. avgusta na aerodromu Lajpcig–Hale, gde je pronađena bespilotna letelica sa eksplozivom u blizini ukrajinskog transportnog aviona. Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint i ministar spoljnih poslova Johan Vadeful tvrde da policijska istraga, obrazac delovanja i obaveštajni podaci ukazuju na umešanost ruskih državnih struktura.
Nemačka vlada, javnosti nije predočila kompletan dokazni materijal na osnovu kojeg je izveden tako ozbiljan zaključak. Uprkos tome, Berlin je posegao za dalekosežnim merama: ruski konzulat u Bonu mora da bude zatvoren 18. septembra, sporazum koji omogućava rad Ruskog doma biće otkazan, dok su najavljene strože kontrole ulaska ruskih državljana, nove sankcije i jači pritisak na rusku takozvanu flotu u senci. Mere nemačkih vlasti potvrdili su Dojčlandfunk i Tagesschau.
Rusija je odbacila optužbe, dok je predsednik Vladimir Putin optužio nemačke vlasti da konstruišu dokaze kako bi odgovornost pripisale Moskvi. Lavrov je ocenio da su nemački zvaničnici morali da znaju da će zatvaranje Ruskog doma izazvati recipročne mere i da su, uprkos tome, svesno prihvatili prestanak nemačkog kulturnog prisustva u Rusiji.
Posebno je problematično što je vlada kancelara Fridriha Merca odlučila da u politički obračun uključi institucije čija je osnovna svrha očuvanje jezika, kulture i neposrednih veza između dva naroda. Geteovi instituti nisu vojni ili obaveštajni centri, već mesta na kojima su ruski građani učili nemački jezik, polagali međunarodno priznate ispite i upoznavali nemačku književnost, umetnost i društvo. Ruski dom je na sličan način organizovao kurseve jezika, izložbe, koncerte, književne programe i druge oblike kulturne saradnje u centru Berlina.
Nemački ministar Vadeful sada tvrdi da žali zbog odluke Moskve i da je Geteov institut predstavljao važan kulturni most. Takva izjava, međutim, deluje protivrečno, jer je Berlin prethodno bio upozoren da su položaj Ruskog doma i rad nemačkih kulturnih centara povezani bilateralnim sporazumom i da bi udar na jednu instituciju gotovo sigurno izazvao odgovor protiv druge. Sporazum iz 2011. može da bude raskinut u petogodišnjim intervalima, dok poseban dokument iz 2013. Rusiji omogućava korišćenje zgrade Ruskog doma tokom 99 godina.
Prvi Geteov institut u Rusiji otvoren je 1992. godine i opstao je čak i posle početka rata u Ukrajini, iako je kulturna razmena bila ozbiljno ograničena. Odgovornost za njegovo zatvaranje formalno pripada Moskvi, ali se ne može zanemariti da je lanac događaja pokrenuo Berlin. Umesto da sačuva makar kulturnu vezu u vreme duboke političke krize, nemačka vlada izabrala je meru čiji su ishod mogli unapred da predvide. Najveću cenu neće platiti političari, već studenti jezika, umetnici, istraživači i građani obe zemlje, dok politika sankcija i uzvratnih udara zatvara upravo ona mesta na kojima bi budući dijalog mogao ponovo da počne.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
