Čačak je 25. oktobra 1918. godine dočekao slobodu posle gotovo tri godine austrougarske okupacije. Danas se navršava 108 godina od završetka vladavine tokom koje su, uz oduzimanje hrane, internacije i represalije, na udaru bili srpska knjiga i ćirilica.
U julu 1916. okupacione vlasti pretresale su čačanske knjižare tražeći ćirilične čitanke. Posle prvog neuspešnog pretresa, dva dana kasnije u knjižari Milivoja Žilovića zaplenjene su dve knjige. Ovaj događaj zabeležio je istoričar Bogdan Trifunović u studiji „Život pod okupacijom: čačanski okrug 1915–1918“, čije nalaze prenosi Tanjug.
Potiskivanje pisma bilo je deo šire politike razgrađivanja srpskog nacionalnog identiteta. Trifunović u naučnom časopisu „Balcanica“ navodi da su ćirilični javni natpisi zamenjivani latiničnim, a srpske knjige oduzimane iz knjižara i biblioteka, uključujući privatne zbirke. Učitelji i sveštenici smatrani su opasnošću za okupacionu vlast, pa su se našli među interniranima.
Ratnu svakodnevicu obeležavali su glad, bolesti i oskudica. Čačak je 1910. imao 5.671 stanovnika, a popis iz 1916. zabeležio je svega 4.156. U čitavom okrugu, koji je obuhvatao i Kraljevo, Guču, Ivanjicu, Ušće i Rašku, broj stanovnika u istom razdoblju smanjen je sa 138.911 na 114.783, prema podacima koje prenosi Tanjug.
Poslednji voz sa austrougarskom vojskom napustio je Čačak 25. oktobra 1918. Datum oslobođenja beleži i zvanični istorijat grada. Iako je okupaciona vlast godinama sprovodila razoružavanje, njen odlazak stanovnici grada i okolnih sela proslavili su pucnjavom. Sakrivene puške oglasile su se na kraju gotovo trogodišnje neslobode.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
