Letnje veče u Novom Pazaru ima poseban ritam. Čaršija je puna ljudi, iz malih radnji stižu mirisi prženih semenki i sveže kafe, u izlozima su lokumi i baklave, a iz pravca roštilja širi se miris koji lako nadjača sve ostalo. Upravo tada stižemo do Šadrvan roštilja „Kod Jonuza“, jednog od mesta koja se u ovom gradu ne preporučuju mnogo – jer ih svi već znaju.
Novi Pazar je i dalje grad u kojem su mali zanati i porodične radnje deo svakodnevice. Tu su stare poslastičarnice, semenkare, zlatare, pekare i male kafane u kojima se ljudi zadržavaju duže nego što su planirali. U toj živosti i mešavini mirisa čaršija čuva nešto od svog starog duha, ali čim se približite Jonuzu, pažnju preuzima roštilj.
Bašta je puna gotovo do poslednjeg mesta. Za stolovima su porodice, turisti, ljudi koji su svratili posle večernje šetnje i Novopazarci kojima je ovo odavno poznata adresa. Na zidu je fotografija dede Jonuza, po kome lokal nosi ime, a porodičnu tradiciju danas nastavlja njegov unuk Altan Crnišanin. Priča o ovom roštilju traje više od osam decenija i upravo je kontinuitet ono što se ovde najviše oseća.
Poručujemo „desetku“ – deset junećih ćevapa, lepinju, luk, ljutu papriku i jogurt. Ćevapi stižu vreli, nešto duži i krupniji nego u drugim krajevima Srbije, spolja lepo zapečeni, a iznutra sočni. Nema mnogo dodataka niti potrebe za njima. Ukus mesa ostaje u prvom planu, lepinja upija sokove sa roštilja, a luk i kiselo mleko samo zaokružuju ono zbog čega se ovde dolazi.
Za susednim stolom neko priča da je kod Jonuza jeo još kao dete. Drugi gost kaže da svaki dolazak u Novi Pazar počinje ili završava upravo ovde. Takve rečenice najbolje objašnjavaju zašto ovo nije samo još jedna ćevabdžinica. Ovde se uz hranu čuva i deo porodične i gradske tradicije, bez mnogo potrebe da se ona posebno reklamira.
Kada odlazimo, bašta je i dalje puna, a nova tura ćevapa već je na roštilju. U okolnim radnjama još se kupuju semenke i slatkiši, ljudi sede uz kafu, a grad ne pokazuje nameru da utihne. Novi Pazar ima mnogo ukusa i mirisa, ali kada padne veče, jedan se posebno izdvaja. I vodi pravo – kod Jonuza.
Pogledajte još fotografija ovde:
>
