Ukrajinski državljanin Volodimir Žuravljov, osumnjičen da je kao obučeni ronilac učestvovao u postavljanju eksploziva na gasovode „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“, uhapšen je u sredu u Puli na osnovu evropskog naloga koji je izdala Nemačka. Hapšenje ponovo otvara jedno od najosetljivijih pitanja evropske politike – ko je naredio uništenje infrastrukture koja je povezivala Rusiju i Nemačku i da li je iza operacije stajala neka državna struktura.
Kako prenosi Rojters, Nemačko savezno tužilaštvo saopštilo je da je Žuravljov bio pripadnik grupe koja je u septembru 2022. godine postavila eksplozivne naprave na morsko dno u blizini danskog ostrva Bornholm. Tereti se za zajedničko izazivanje eksplozije, protivustavnu sabotažu i uništavanje važnih objekata. Hrvatska policija privela ga je u jednom turističkom objektu u Puli, dok će o njegovoj predaji Nemačkoj odlučivati nadležni hrvatski sud.
Prema dosadašnjim nalazima nemačkih istražitelja, koje prenosi Asošijeted pres, grupa je koristila jedrilicu „Andromeda“, iznajmljenu preko posrednika i uz falsifikovana dokumenta. Brod je isplovio iz nemačke luke Rostok, a ronioci su navodno spustili eksploziv na dubinu od oko 80 metara. Detonacije 26. septembra 2022. oštetile su tri od četiri cevi dva gasovoda, čime je presečena najvažnija energetska veza između Rusije i Nemačke.
Žuravljov je već bio uhapšen u Poljskoj u jesen 2025. godine, ali je sud u Varšavi odbio da ga izruči. Poljske sudije ocenile su da Nemačka nije nadležna, dok je u obrazloženju odluke pomenuta i mogućnost da se napad posmatra kao ukrajinska vojna akcija protiv infrastrukture povezane sa Rusijom. Ta odluka izazvala je ozbiljno zahlađenje između Varšave i Berlina. Poljski premijer Donald Tusk tada je izjavio da problem nije u tome što je „Severni tok 2“ uništen, već što je uopšte bio izgrađen.
Kako je osumnjičeni posle puštanja iz Poljske dospeo u Hrvatsku za sada nije zvanično objašnjeno. Njegov poljski advokat rekao je za Asošijeted pres da je Žuravljov znao da odluka varšavskog suda važi samo na teritoriji Poljske, zbog čega je evropski nalog za hapšenje ostao aktivan u drugim članicama Evropske unije. Nisu objavljeni ni datum njegovog dolaska ni razlog boravka u Puli, pa se pouzdano može reći jedino da je pronađen u turističkom smeštaju.
Ovo je drugo veliko hapšenje u nemačkoj istrazi. Bivši ukrajinski oficir Sergej Kuznjecov, koga tužilaštvo smatra organizatorom grupe, uhapšen je u Italiji u avgustu 2025. i kasnije izručen Nemačkoj. On negira umešanost, dok nemački tužioci tvrde da je grupa delovala u interesu ukrajinskih državnih struktura. Kijev saopštava da nema dovoljno podataka da bi detaljno odgovorio na takve navode.
Slučaj ima posledice koje prevazilaze krivični postupak. Uništenje gasovoda ubrzalo je prekid nemačkog oslanjanja na ruski gas, povećalo cenu evropskog energetskog razdvajanja od Moskve i unelo nepoverenje među saveznike Ukrajine. Ukoliko se pred nemačkim sudom dokaže da je operacija bila povezana sa ukrajinskim državnim organima, Berlin će se suočiti sa politički teškim pitanjem – kako nastaviti snažnu podršku Kijevu, a istovremeno procesuirati napad na infrastrukturu od ključnog značaja za nemačku energetsku bezbednost.
