Šta Hag krije o smrti generala Mladića: Porodici ne daju ni telo ni odgovore

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove još nije odlučio kada će telo preminulog generala Ratka Mladića biti predato porodici i Srbiji. Pozivajući se na istragu o okolnostima njegove smrti u pritvoru Ujedinjenih nacija, Haški mehanizam odbija da odredi bilo kakav rok, čime se bol porodice dodatno produžava, a pravo na dostojanstven ispraćaj pretvara u još jednu hladnu administrativnu proceduru.

Iz Mehanizma je za Tanjug saopšteno da za sada ne mogu da iznesu ni detalje o okolnostima generalove smrti. Predsednica ove institucije, sudija Gracijela Gati Santana, izdala je 27. avgusta nalog kojim je sudiji Ijanu Bonomiju poverena istraga o smrti Ratka Mladića dok se nalazio u pritvorskom sistemu UN.

Bonomi je zadužen da o rezultatima izvesti „što je pre razumno moguće“, ali mu nije određen rok za završetak istrage. Takva formulacija ostavlja Haškom mehanizmu mogućnost da postupak traje neodređeno, dok porodica ne dobija odgovor na najosnovnije pitanje – kada će moći da preuzme telo i generala sahrani u svojoj zemlji.

Odluka da telo ostane u Hagu dok traje istraga neizbežno otvara i najteže pitanje: postoje li indicije da smrt generala Ratka Mladića nije nastupila prirodnim putem? Za sada nema javno objavljenih dokaza da je general ubijen, otrovan ili neposredno izložen nasilju. Međutim, Mehanizam nije saopštio tačan uzrok smrti, nije objavio rezultate medicinskih nalaza niti je objasnio zbog čega je za istragu neophodno dalje zadržavanje tela.

Sumnje dodatno podstiče činjenica da je general godinama bio teško bolestan, dok su njegovi zahtevi da iz humanitarnih razloga bude pušten na lečenje ili da poslednje dane provede u Srbiji uporno odbijani. Još u aprilu sud je naložio nezavisnu medicinsku procenu njegovog zdravstvenog stanja, očekivanog životnog veka i kvaliteta nege u pritvoru, nakon upozorenja odbrane da se general nalazi u stanju „uznapredovalog i nepovratnog pogoršanja“.

Prema tadašnjim navodima Rojtersa, Mladić je posle hitnog zdravstvenog incidenta bio prebačen u bolnicu. Mehanizam je tvrdio da je njegovo zdravstveno stanje teško, ali stabilno i da dobija odgovarajuću negu. Sada, posle njegove smrti, upravo ta institucija mora da odgovori da li je general dobio pravovremenu terapiju, šta se dogodilo neposredno pre smrti i da li je učinjeno sve da mu se život sačuva.

Posebno je sporna informacija da holandske vlasti, prema dosad dostupnim podacima, ne planiraju krivičnu istragu niti obdukciju, dok Mehanizam istovremeno zadržava telo zbog sopstvene istrage. Bez obdukcije i objavljivanja potpune medicinske dokumentacije teško će biti otklonjene sumnje koje se opravdano javljaju u srpskoj javnosti.

Istraga o smrti čoveka koji je preminuo u međunarodnom pritvoru svakako mora biti temeljna, naročito zbog dugogodišnjih upozorenja o njegovom teškom zdravlju. Ostaje nejasno zbog čega bi utvrđivanje okolnosti smrti moralo da spreči predaju tela porodici. Mehanizam nije objasnio koje konkretne istražne radnje zahtevaju njegovo dalje zadržavanje niti koliko bi one mogle da traju.

Ratko Mladić je godine proveo u haškom pritvoru, teško bolestan i odvojen od porodice i zemlje. Haški sud nije mu dozvolio da poslednje dane provede na lečenju u Srbiji, a sada ni posle smrti porodici nije omogućeno da ga preuzme i sahrani prema sopstvenoj želji i običajima.

Takav odnos ostavlja utisak da postupanje Haškog mehanizma ne prestaje smrću zatvorenika, već da se institucionalna sila pokazuje i nad njegovim posmrtnim ostacima. Za srpsku javnost ovo odavno nije samo tehničko pitanje, već pitanje elementarnog ljudskog dostojanstva, prava porodice na oproštaj i prava jednog naroda da sahrani svog generala.

Hag duguje jasne odgovore – od čega je general preminuo, kakvu je zdravstvenu negu dobijao, da li će biti obavljena obdukcija, zbog čega njegovo telo još nije predato i kada će biti vraćeno porodici i Srbiji. Dok tih odgovora nema, ostaje mučna činjenica da Haški mehanizam ni mrtvom generalu Mladiću ne daje mira.