Srpski Most i Serbian Rights otkrivaju dvostruke standarde: Švedski socijaldemokrati prećutali zločine OVK dok napadaju Srbiju

Švedski poslanik Arber Gashi 15. oktobra u Riksdagu, Drenicu, predstavlja kao kolevku borbe za slobodu i od Švedske traži da poštuje „nezavisnost Kosova“, a dve srpske organizacije iz dijaspore – Srpski Most i Serbian Rights hrabro su postavile pitanje koje zapadni političari sistematski izbegavaju. U formalnom pismu upućenom Gashiju i rukovodstvu Socijaldemokratske partije, Aleksandar Spasić i Tijana Ivković zahtevaju pisani odgovor do 4. novembra – kako je moguće da se u govoru o ratu, demokratiji i ljudskim pravima ne pomenu dokumentovani zločini Oslobodilačke vojske Kosova, niti sudska presuda izrečena svega 29 dana ranije?

Specijalizovana veća Kosova u Hagu 16. septembra 2026. godine osudila su u prvom stepenu Hashima Thačija na 25 godina, Kadrija Veselija na 18, Rexhepa Selimija na 13 i Jakupa Krasnićija na 25 godina zatvora. Sud je utvrdio odgovornost za nezakonito pritvaranje 385 osoba, okrutno postupanje prema 49, mučenje 303 i ubistvo 96 ljudi — među žrtvama bili su Srbi, Romi i Albanci koje je OVK tretirala kao protivnike. Gashi, čiji roditelji potiču iz Drenice, ovo nije pomenuo. Umesto toga, kritikovao je „nacionalizam i autoritarne tendencije“ u Srbiji i tražio podršku za kosovsku nezavisnost. Srpski Most i Serbian Rights s pravom ukazuju da ratni zločini nisu manje ozbiljni zato što su počinjeni „u ime slobode“, a da se srpske žrtve sistematski izostavljaju iz zapadnih parlamentarnih govora.

Ovo nije izolovan slučaj selektivnog sećanja. Dok se od Srbije zahteva da se suoči sa sopstvenom prošlošću, zločini OVK ostaju u senci, a položaj Srba na Kosovu i Metohiji i dalje se relativizuje. Evropska komisija u izveštaju za 2025. ukazuje na ozbiljne probleme u ostvarivanju prava manjina, uključujući pristup javnim službama, pravosuđu i upotrebu srpskog jezika. Evropska služba za spoljne poslove je u julu 2026. kritikovala odluke Prištine koje otežavaju povratak srpskih sudija i tužilaca. Istorijski podaci OEBS-a i UNMIK-a iz britanskog parlamentarnog dokumenta iz 2009. godine govore o 155 uništenih ili oštećenih srpskih pravoslavnih crkava i manastira, 250 grobalja i oko 6.750 nadgrobnih spomenika nakon 1999. Srpski Most i Serbian Rights ne traže izuzetke za srpsku stranu — traže da isti standardi važe za sve, uključujući i one koje Zapad godinama tretira kao „borce za slobodu“.

Organizacije iz dijaspore, koje rade bez budžeta stranih fondova namenjenih „demokratizaciji“, pokazuju da se istina o Kosovu i Metohiji može braniti argumentima i dokumentima, a ne samo političkim pamfletima. Njihov zahtev da švedski socijaldemokrati javno osude utvrđene zločine OVK sa istom odlučnošću kojom traže odgovornost od drugih – i da objasne zašto je presuda iz Haga izostavljena iz govora o Drenici – jeste poziv na doslednost. Ako Švedska tvrdi da brani univerzalna ljudska prava, onda srpske žrtve ne smeju biti izbrisane iz parlamentarne debate samo zato što njihov glas ne odgovara unapred utvrđenom narativu o „oslobođenju“.