Panaotović bez uvijanja: Srbi u Crnoj Gori ne mogu živeti od straha od DPS-a

Sociolog Bojan Panaotović otvorio je jedno od najneprijatnijih pitanja savremene crnogorske politike – šta se za srpski narod suštinski promenilo posle pada Demokratske partije socijalista, ukoliko su srpski jezik, dvojno državljanstvo i odnos Podgorice prema Srbiji ostali gotovo na istoj tački. Njegova ocena da se povratak DPS-a „ne bi ni primetio“ nije odbrana nekadašnjeg režima, već upozorenje strankama sadašnje većine da se vlast ne meri obećanjima, nego rezultatima.

„Da se DPS vrati, ne bismo ni primetili, jer su stvari sa srpskim jezikom, dvojnim državljanstvom, slanjem predstavnika države na proslavu ‘Oluje’ i nizom drugih pitanja baš na onom mestu gde su bile i dok je DPS bio u sedlu. Plašenje naroda povratkom DPS-a deplasirana je stvar“, napisao je Panaotović na društvenoj mreži Iks.

Njegova poruka usledila je kao odgovor na tvrdnju portparola Nove srpske demokratije Mirka Miličića da mediji koji aktuelnu vlast predstavljaju kao antisrpsku rade na povratku DPS-a. Panaotović je, međutim, političku raspravu vratio na činjenice: nije dovoljno tvrditi da je položaj Srba bolji samo zato što DPS više nije stožer vlasti, ukoliko najvažniji zahtevi srpskog naroda ostaju nerešeni.

Najupadljiviji primer jeste položaj srpskog jezika. Prema rezultatima poslednjeg popisa koje je objavio Monstat, srpski kao maternji jezik navelo je 269.307 građana, odnosno 43,18 odsto stanovništva, dok se za crnogorski opredelilo 34,52 odsto. Uprkos tome, Ustav Crne Gore kao jedini službeni jezik određuje crnogorski, dok je srpski samo jedan od jezika u službenoj upotrebi. Inicijativa da jezik kojim govori najveći broj građana dobije ravnopravan ustavni položaj do danas nije sprovedena.

Jednako je otvoreno i pitanje dvojnog državljanstva za veliki broj ljudi poreklom iz Crne Gore koji žive u Srbiji. Predstavnici srpskih stranaka godinama najavljuju izmenu zakona, čak i uz mogućnost da novi državljani nemaju biračko pravo, ali konkretno rešenje još nije usvojeno. Panaotović je zato opravdano ukazao da Srbi ne mogu neograničeno čekati ostvarenje prava dok im se kao glavni politički argument nudi samo mogućnost povratka starog režima.

Posebno težak udarac predstavljalo je prisustvo otpravnika poslova Ambasade Crne Gore na obeležavanju „Oluje“ u Kninu, dok na komemoraciju srpskim žrtvama u Mrkonjić Gradu nije poslat predstavnik države. Da takav odlazak nije bio nikakva državna obaveza, javno je saopštio i kabinet predsednika Jakova Milatovića. Zbog toga Panaotovićeva kritika pogađa suštinu: pobeda nad DPS-om neće biti završena sve dok se odnos države prema srpskom narodu, njegovom jeziku, istorijskom pamćenju i vezama sa Srbijom ne promeni ne samo u govorima već i u zakonima i državnim odlukama.