Hodate brže od drugih i nerviraju vas spori prolaznici? Evo šta bi to moglo da otkrije o vašem mozgu

Osobe koje hodaju znatno brže od drugih često osećaju nervozu kada se nađu iza sporijih prolaznika, posebno kada nemaju mogućnost da ih zaobiđu.

Iako se takvo ponašanje najčešće povezuje sa nestrpljenjem, stresom ili anksioznošću, postoji pretpostavka da bi brzina hodanja mogla da bude povezana sa načinom na koji mozak obrađuje informacije, pa čak i sa inteligencijom.

Pretpostavlja se da mozak pojedinih ljudi obrađuje informacije znatno brže, zbog čega oni neprestano analiziraju okolinu, predviđaju kretanje drugih osoba i unapred planiraju svoje postupke. Posebna uloga pripisuje se prefrontalnom korteksu, delu mozga odgovornom za planiranje, donošenje odluka i kontrolu ponašanja.

Kod takvih osoba sporije kretanje moglo bi da bude u neskladu sa intenzitetom mentalne aktivnosti, što bi objasnilo osećaj frustracije i potrebu za ubrzavanjem koraka.

Ljudski mozak može se uporediti sa računarskim procesorom koji istovremeno obrađuje veliki broj podataka. Osobe sa izraženom mentalnom aktivnošću mogle bi da imaju potrebu za bržim fizičkim kretanjem kako bi ono pratilo njihov tempo razmišljanja.

Ovakav odnos mentalne aktivnosti i fizičkog kretanja mogao bi da objasni izraženu nervozu pri sporijem hodanju, ali tvrdnje da inteligentniji ljudi imaju višestruko bržu obradu informacija ili da njihov mozak radi na posebnoj biološkoj frekvenciji nisu naučno potvrđene.

Pojedina istraživanja ukazuju na to da brzina hodanja može biti povezana sa kognitivnim sposobnostima i opštim zdravstvenim stanjem, ali na nju utiču i fizička kondicija, godine, navike i emocionalno stanje.

Zbog toga brz hod i nervoza u prisustvu sporijih prolaznika ne predstavljaju pouzdan pokazatelj natprosečne inteligencije, iako način na koji mozak obrađuje informacije može imati određenu ulogu u svakodnevnom ponašanju.