Evropa zaboravlja da čita: Četvrtina nemačkih učenika ne razume složenije tekstove

Gotovo polovina stanovnika Evropske unije tokom godine ne pročita nijednu knjigu, dok približno četvrtina nemačkih učenika ume da razume samo veoma jednostavne tekstove. Nemački list „Neue Zurcher Zeitung“ upozorava da odustajanje od čitanja ne znači samo gubitak jedne navike, već slabljenje pažnje, jezika i sposobnosti samostalnog razmišljanja.

Knjiga sve teže izdržava konkurenciju mobilnih telefona, društvenih mreža i kratkih video-snimaka. Digitalni sadržaji nude neprekidan niz novih nadražaja, zbog čega se korisnici navikavaju na brzo prelistavanje i preskakanje. Nasuprot tome, čitanje dužeg teksta zahteva mir, vreme i sposobnost da se pažnja zadrži na jednoj temi.

Posledice su posebno vidljive među decom i mladima. Učenik koji ne razume složeniji tekst teško može pravilno da protumači zadatak iz matematike, istorijski izvor ili naučno objašnjenje. Slabija čitalačka sposobnost zato se ne odražava samo na nastavu jezika već i na gotovo sve ostale školske predmete.

Duboko čitanje podstiče pamćenje, razvija rečnik i omogućava čoveku da povezuje udaljene ideje. Književnost ima dodatnu vrednost jer čitaoca uvodi u iskustva drugih ljudi, pomaže mu da razume različite životne okolnosti i razvija empatiju. Kratak sadržaj na ekranu retko pruža dovoljno vremena za takvu vrstu unutrašnjeg rada.

Problem nije samo obrazovni. Građanin koji teško prati duži argument postaje podložniji pojednostavljenim porukama, manipulaciji i senzacionalizmu. Kada se javna rasprava svede na naslove, parole i snimke od nekoliko sekundi, složena društvena pitanja ostaju bez ozbiljnog razumevanja.

Čitanje zato nije zastarela razonoda namenjena malom broju ljubitelja knjige. Ono je osnova obrazovanja, kulturnog pamćenja i sposobnosti čoveka da donosi sopstvene zaključke. Društvo koje zaboravi da čita možda neće odmah izgubiti informacije, ali će postepeno izgubiti strpljenje i sposobnost da razume njihov pravi smisao.