Pravnica Sofija Mandić, članica Republičke izborne komisije i izvršna direktorka Centra za pravosudna istraživanja, našla se u neprijatnoj situaciji kada ju je redakcija „Vesti Online“ posle tribine ProGlasa u Minhenu upitala zašto je i na koju državnu instituciju poručivala da građani iz dijaspore treba da izvrše pritisak. Iako je prethodno govorila o „Ministarstvu za dijasporu“, Mandić nije umela da navede kako se nadležni organ zaista zove niti u okviru kog ministarstva deluje.
Na pitanje da li Ministarstvo za dijasporu uopšte postoji, Mandić je najpre odgovorila da je ono „dugo vremena postojalo“, ali nije dala jasan odgovor o sadašnjem institucionalnom ustrojstvu. Posle insistiranja novinarke priznala je: „Ono se ne zove Ministarstvo za dijasporu“, dodajući da naziv, prema njenom mišljenju, nije ključan. Kada je upitana u okviru kog ministarstva se nalazi resor za dijasporu, razgovor je prekinula rečima: „Ja vam se zahvaljujem.“
Prema zvaničnim biografijama, Mandićeva je izvršna direktorka CEPRIS-a, predsednica Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, članica RIK-a i generalna sekretarka „Peščanika“. Reč je, dakle, o pravnici koja se javno bavi radom institucija, izbornim postupkom i vladavinom prava, zbog čega se od nje očekuje da poznaje osnovnu strukturu državne uprave.
Problem nastaje kada se građani uznemiravaju pričom o ugroženim pravima i pozivaju na pritisak, a osoba koja ih usmerava ne ume da navede ni instituciju kojoj bi trebalo da se obrate. Umesto ozbiljnog pravnog objašnjenja, publika u Minhenu dobila je političku mobilizaciju zasnovanu na institucionalnoj nepreciznosti — upravo od pravnice koja bi morala da zna razliku između ministarstva, uprave i resora.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
