Austrija pred opasnim problemom: Drogu u piću je nemoguće zabraniti

K.O. kapi nisu naziv jedne određene droge, već zajednički izraz za više od 100 supstanci koje počinioci mogu neprimetno sipati u nečije piće kako bi tu osobu omamili, uspavali ili potpuno onesposobili. Najčešće su bezbojne i teško uočljive, a mogu izazvati vrtoglavicu, zbunjenost, gubitak kontrole nad telom, rupe u sećanju i nesvest. U većoj dozi mogu dovesti do prestanka disanja i smrti.

Ove supstance najčešće se zloupotrebljavaju u noćnim klubovima, barovima, na festivalima i privatnim zabavama. Cilj počinilaca uglavnom je da žrtvu dovedu u stanje u kojem ne može da se brani, kako bi nad njom počinili seksualno nasilje, krađu ili drugo krivično delo. Žrtve su najčešće devojke i žene, a počinilac može biti nepoznata osoba, poznanik ili čak neko iz neposrednog okruženja.

Najpoznatija među ovim supstancama je GHB, koja se naziva i „tečni ekstazi“. Forenzički toksikolog Volfgang Biker sa Medicinskog univerziteta u Beču upozorava da se kod žrtava češće pronalaze sastojci legalnih lekova za spavanje i smirenje.

„Na kraju govorimo o više od 100 supstanci“, upozorio je Biker, objašnjavajući da počinioci mogu zloupotrebiti različite lekove, narkotike i hemikalije. Problem dodatno komplikuje činjenica da se pojedina sredstva koriste kao industrijski rastvarači i sirovine u proizvodnji, pa ih nije moguće jednostavno ukloniti sa tržišta.

Stručnjak za bolesti zavisnosti Gabrijela Fišer sa Medicinskog univerziteta u Beču ocenila je da zahtevi za opštom zabranom predstavljaju kratkoročnu i populističku meru koja ne dopire do počinilaca.

„To su kratkoročne, populističke političke mere koje ne dopiru do ciljne grupe“, rekla je Fišer.

Ona je ukazala i na internet kao važan kanal preko kojeg su dostupne različite supstance, ističući da težište mora biti na prevenciji, ranom prepoznavanju simptoma i brzom upućivanju žrtava na lekarski pregled.

„Internet je postao veliki portal preko kojeg su dostupni različiti oblici takozvanih K.O. kapi“, upozorila je Fišer.

Opasnost, međutim, nije ni najmanje teorijska. Austrijsko Ministarstvo za pitanja žena upozorava da su žrtve najčešće devojke i žene kojima počinioci neprimetno sipaju supstancu u piće kako bi ih onesposobili i izložili seksualnom nasilju ili drugim krivičnim delima. Simptomi mogu obuhvatiti vrtoglavicu, mučninu, naglu pospanost, zbunjenost, gubitak kontrole nad sopstvenom voljom, probleme sa kretanjem i rupe u sećanju.

Dokazivanje ovakvih napada dodatno otežava činjenica da pojedine supstance veoma brzo nestaju iz organizma. GHB se u krvi ili urinu može otkriti najduže oko 12 sati, zbog čega je neophodno da se žrtva odmah obrati lekaru ili policiji. Brzo uzimanje uzoraka krvi i urina može biti presudno za dokazivanje krivičnog dela i pronalaženje počinioca.

Potpuna zabrana K.O. kapi zato nije jednostavna, jer one ne predstavljaju jednu supstancu koja se može povući sa tržišta. Reč je o velikom broju lekova, narkotika i industrijskih hemikalija koje u pogrešnim rukama mogu postati opasno oružje. Stručnjaci zato smatraju da su prevencija, brza medicinska reakcija i efikasno kažnjavanje počinilaca važniji od opšte zabrane koju bi u praksi bilo gotovo nemoguće sprovesti.